Кад ће асфалт прећи "стару границу"?

glaszapadnesrbije.rs ( Д. Гагричић) 10. децембар 2017. године Друштво Коментари

Бројни економски разлози за повезивање Штиткова, Катића и Кушића – мештани Штиткова, Фото: Р. Поповић Бројни економски разлози за повезивање Штиткова, Катића и Кушића – мештани Штиткова, Фото: Р. Поповић

Још 1962. године кулуком започело „поткивање“ старог рабаџијског и кириџијског пута преко Кадијаче, од Штиткова према Ивањици, а помоћ државе и радове траже произвођачи и купци стоке, белог мрса, кромпира, малине, грађе, дрва, па гости...

Група мештана Штиткова је пре неки затражила да за сто седну привредно-политичке делегације општина Ивањица и Нова Варош и да разговарају о комшијској и дугорочној сарадњи. Нововарошани би, пошто се ради о њиховој кожи, требало да оду комшијама „на ноге“. Повода је, свакако, више, а први, кажу - да се заједничким снагама „пробије лед“ и тражи подршка Србије у градњи пута од Штиткова према Ивањици, преко Кадијаче до Анатеме.

Више од пола века мештани Штиткова, Трудова, Дебеље, Божетића и околних села нововарошке општине на падинама Чемернице и Јавора чекају да се исправи неправда и настави градња пута према Ивањици преко “старе границе”. Средином шесдесетих година прошлог века на пречац су, одлуком општинске врхушке, прекинути радови на девет километара старог рабаџијског и кириџијског пута од Штиткова, преко Кадијаче, како се „божетички крај не би припојио Ивањици“.

Уз вековну жељу да се споје моравички и увачки део Старог Влаха, бројни су економски разлози да се повежу и сеоски центри: Катићи и Кушићи у ивањичкој и Штитково у нововарошкој општини, те да се преко превоја Кадијача, између Чемернице и Јавора обезбеди веза између два регионална пута, што из долине Моравице воде за Кокин Брод и Сјеницу.Колико је само муке и зноја народ оставио на овом путу, а брука је како се власт понаша, неће ни локве да подаспе, поравња џомбе и вододерине? Све добро и напредно овуда је стизало и стиже из долине Моравице, Драгачева и других крајева: семенски кромпир, вештачко ђуриво, грла расне стоке, прве вршалице, а возе се стока, грађа, дрва, малина - каже Михаило Перошевић (68) из Рујишта у Штиткову.

Народ ручно и запрегама градио пут,  Михаило Перошевић  из Рујишта Народ ручно и запрегама градио пут, Михаило Перошевић из Рујишта (foto: Д. Гагричић)

Радови на путу Штитково – Укочница били су у читавом крају највећи инфраструктурни подухват још од како су Карађорђеви устаници копали друмове за извлачење топова на Јавор 1809. године. Главни агитатор за градњу пута био је тадашњи директор Задруге у Божетићима, Благоје Чкоњевић (1923-1964), родом из Штиткова.-

Кулуком је 1962. године започело ручно копање и калдрмисање, „поткивање“ пута каменом. Домаћинства из седам села су неколико година на трасу запрегама, углавном дрвеним колима, довлачила по 10 кубика камена. Ко није имао волове, био је обавезан да у мајданима или њивама годишње извади по 15 кубика камена.Радови су извођени уз помоћ парног ваљка и дробилице за камен, коју је покретао мотор „аран“ - присећа се Перошевић.

Пре шест година су се комшије у два наврата, у Катићима, договарале о повезивању села на “старој граници”.Представници села и нововарошке и ивањичке општине формирали су и одбор, снимљена је траса и фирма „Борисављевић“ из Београда урадила пројекат пута Штитково – Кадијача – Анатема (према Катићима) са краком за Камену Чесму и Кушиће, који чами у фиокама управе у Ивањици.Кад је наредне године требало да почну радови, уочи потписивања уговора „Путеви Сбрије“ су затражили измену пројекта – да се коловoз са пет сузи на четири метра, као на траси од Божетића до Штиткова.

Покретачи иницијативе да се сретну комшије, као и окупе привредници и посланици - љуте се што неко стално п(р)отура наводне спорове две општине, правдајући то каменом спотицања у сарадњи.

Благо Старог Влаха - купце чекају стока, бели мрс, кромпир, дрва, малина Благо Старог Влаха - купце чекају стока, бели мрс, кромпир, дрва, малина (foto: Д. Гагричић)

Па нисмо ми ничим, а ни нововарошка општина, допринели неким неспоразумима око Јаворског сабора, сеобама на Златибор, те променама термима и локација, што Ивањица не прихвата концепцију Сабора. Па зар се то не може превазићи у интересу народа и сиромашног краја? – кажу мештани Штиткова и околине и додају:

- Појединци из власти нам замерају што се граде два пута према Ивањици – преко Кадијаче и Калипоља? Немамо ништа против да се изгради преостала 2,5 километра пута за Јавор, који иде од Дубнице, преко Вршевине и Калипоља. Два пута нису паралелне инвестиције, не сметају један другом и оба имају своје предности. Да је среће и памети – то би давно било завршено!

Пут краћи 50 километара

Иницијативу мештана, вредних сточара и ратара, да увачки крај буде ближи Моравици и да се путавање од Београда и Чачка скрати за 50-55 километара, уместо заобилазног преко Златибора, одавно подржавају и бројни привредници, од произвођача и купаца стоке, сточне хране, млека, белог мрса, кромпира и малине, до шумарских и туристичких радника. Реке намерника, али и гостију из хотела у Ивањици, Катићима и Кушићима овуда пролазе до Штиткова, манастира Дубнице, резервата природе „Увац“...

Поправке ударних рупа

Мештани села са обе стране „старе границе“ траже од власти у Ивањици и Новој Вароши да с првим пролећним данима закрпе ударне рупе на путу Анатема – Штитково, настале транспортом грађе и дрва, како би се лакше и брже пролазило. На овоме посебно инсистирају произвођачи кромпира из ивањичке општине који узимају у закуп њиве у нововарошким селима, али и други корисници саобраћајнице.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.