Царство орлова, сова, камењарки...

novosti.rs (Д. Гагричић) 17. септембар 2017. године Друштво Коментари

Највећа сова на свету Фото Б. Рудић Највећа сова на свету Фото Б. Рудић

Јадовник и клисура Милешевке станишта 142 врсте птица. Међу корице књиге слетели краљеви небеских висина.

У оазама готово нетакнуте природе, на висовима, кречњачким масивима, пашњацима и висоравни планине Јадовник и у дивљини и бујним шумама четинара и букве клисуре Милешевке истраживачи су открили 142 врсте птице, од којих 121 свија гнезда. У овом делу југозападне Србије стална станишта има 79 врста, док је за остале ово коридор сеоба или коначиште у проласку и лутањима.

Богатство птичјег света је међу корице књиге "Птице клисуре реке Милешевке и Јадовника" недавно сабрао Брано Рудић, страствени истраживач, председник Еколошког удружења "Чувари природе" и предавач општетехничког образовања у ОШ "Емилија Остојић" у Пожеги.

Љубитељи природе добили су водич захваљујући ангажовању групе ентузијаста из пријепољског Удружења "Јадовник", пожешког ЕУ "Чувари природе" и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

- Белоглави супови су заштитни знак Јадовника и Милешевке - подсећа Рудић. - Узводно од манастира Милешева, преко Саставака и Међанске реке до Ћетенице, у клисури је друга колонија "чистача природе" по бројности у Србији - са 25-35 парова. Ово је један од највреднијих делова Србије по птицама грабљивицама, јер се гнезди 11 врста. Поред супа, значајно је присуство сурог орла, патуљастог орла, змијара, осичара и сивог сокола.

Краљеви небеских висина 

Осичар

Осичар

Међу корице књиге слетеле су и сове - буљине, највеће сове на свету, које се гнезде у поткапинама Милешевке, па мала, гаћаста и дугорепа сова, кукумавка, ћук, али и друга крилата створења необичних боја и гласова.

Сури орао

Сури орао

- Значајна су гнезда великог тетреба, лештарке, шумске шљуке, прдавца, камењарке, горске ласте и пузгавца. У Србији опада бројност јaребица камењарки и ово им је једно од последњих станишта, док пузгавца, који се храни пауцима и инсектима, у Србији има само 10-15 парова, а овде се срећу један или два пара - казује Рудић о својим десетогодишњим запажањима и као на длану предочава снимке камером.

Гашење  сеоских огњишта на падинама Јадовника угрожава опстанак неких врста, јер зарастају пашњаци, па је све мање јеребица камењарки, а планинска ушата шева је већ луталица. Смањује се, каже Рудић, и бројност сврака, чавки, врабаца, везаних за насеља и летину. С друге стране пак чобани и ловци ређе узнемиравају гнезда сурог орла... Књига треба да заинтересује становништво и власти да се старају о заштити природне баштине.

Змијар

Змијар

- Публикација обилује подацима са терена, локацијама, уз процену гнездећих парова, што је највреднији део у стручном погледу. Кратка биологија сваке врсте је својеврстан водич за почетнике и за оне који желе да уплове у чудесни свет птица - истиче у рецензији Милош Радаковић, орнитолог у Заводу за заштиту природе Србије.

Белоглави суп

Белоглави суп

Црни лешинар

- Орао црни лешинар последњи пут је у Србији виђен 1986. године, а ја сам га на Јадовнику снимио 2010. и наредних година још три-четири младе птице, које лутају и кад полно сазре враћају се на станишта у Грчкој и Турској. Велики борови у кањону Милешевке и оближње Дубочице чекају ову птицу да се настани - каже Рудић.

Трагање у дивљини, аутор књиге Брано Рудић

Трагање у дивљини, аутор књиге Брано Рудић

Заштићена природба добра

На подручју планине Јадовник, између Пријепоља и Сјенице, има више природних реткости: Специјални резерват природе "Клисура реке Милешевке" са 1.144 хектара, Предео изузетних одлика "Озрен-Јадовник" са преко 10.000 хектара, Заштићена околина око непокретног културног добра Манастир Милешева, па природно добро Слапови Сопотнице.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.