У ивањичком сеоском центру Катићима, под Мучњом, већ 155. година стоји необичан споменик знаменитој старовлашкој лози. Ктитори су на белегу уклесали 18 имена - "да би потомци могли познати кога су имали у фамилији својој".

Покрај пута што између Мучња и Чемернице води из увачког у моравички део Старог Влаха, у ивањичком сеоском центру Катићи, већ 155 годинa је камени споменик - необичан и по садржају и по порукама. Белег подигнут у славу и част знаменитих личности из старовлашке лозе кнезова Рашковића, плени пажњу намерника и гостију овдашњих хотела. Крај њега се повремено одржавају часови историје, а ђаци "осмољетке" се растају на крају школовања.

Одужујући се прецима, градитељи крајпуташке спомен-чесме, која је у међувремену пресушила због спора мештана око поседа, оставили су на све четири стране записе да векују у старовлашким висовима. На предњој страни уклесан је натпис о ктиторима.

- Фамилијарни споменик овај подиже пензионисани г. Павле Стојковић, од фамилије Рашковића, бивши члан суда окружног ужичког, родом из Штиткова, а житељ овог села Катића, са своја два сина, Радисавом и Радосавом, лета Христова 1862. године.

С друге стране каменог обелиска и на једној од бочних страна је порука поколењима и историја од краја 17. до друге половине 19. века:

- Да би потомци њихови могли познати кога су имали у фамилији својој, храбра и знаменита имена: патријарха Гаврила, протојереја Јована, јереја Илију, јереја Самуила, јеромонаха Јанићија који је подигао манастир Клисуру, јереја Аксентија из Гуче намесника драгачевског, јереја Илију из Лопижа, који се јуначки за славу и слободу српску борио и руски орден добио...

Подсећајући да споменик у Катићима има историјски и културни значај, али да због немара надлежних није ушао у баштину заштићену законом, историчар Воја Суботић, у књизи "Кнезови Рашковићи у историји Срба", наводи да је текст са споменика објавио нововарошки прота Јевстатије Караматијевић у "Политици" од 25. маја 1938. године. Суботић пише и да је споменик обновио Павлов унук Милутин Стојковић 1938. године, а да је последња рестаурација белега била 2.000 године, захваљујући подршци Министарства за рад, борачка и социјална питања.

Белег за час историје и сабља Јова Чуљка (којом је делио мегдане) уклесана у камену

- Павлов избор 18 Рашковића за споменички напис није репрезентативан, јер је, углавном, узео црквене великодостојнике. Ипак, Павле и синови Радосав и Радисав заслужни су за неговање и чување традиције о властели и црквеним великодостојницима из породице Рашковића. Они су помогли да се уклоне неке дилеме о идентификацији појединих личности и утврђивању неких догађања - истиче Суботић у књизи о старовлашкој фамилији.

Заборављено Штитково 

Кнезови Рашковићи су столовали у двадесетак километара од Катића удаљеном селу Штиткову у нововарошкој општини. Иако је ова лоза одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне, зидала светиње и чувала веру, овде нема никаквог трага. Штитково је слика и прилика овдашњег немара и бахатости према баштини. На значајној локацији терен није истражен георадором, археолози нису закопали ни будак, није заштићена амбијентална целина, нити споменици народног градитељства (са кућама грађеним крајем 19. века), а једино је у току обнова цркве Благовештења, саграђена на темељима манастира Рашковића.

Кнезови и кметови 

Међу именима која је овековечио каменорезац су и кнезови Сима, Аврам, Андрија Јефта, Максим (Карађорђев барјактар на Старом Влаху), па Тимотије, Мића и неколико кметова. Посебно се истичу заслуге Чуљка Јова, "храброг јунака што Арапу осијече главу у Русији и доби на мегдану на ономе брду Вјетриноме", уз уклесану сабљу на северној страни, сличну оној којом је Јово Чуљко делио мегдане.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

rodoslov raškovića spomenik starovlaškoj lozi pavle stojković katići