Историчар из Сјенице прикупио податке о 740 презимена на Сјеничко-пештерској висоравни Корени порекла и гране лозе, сведочанства о настанку и нестајању презимена на простору где су се укрштали ветрови, путеви, војске, вере...

Поштоваоци писане речи, а посебно љубитељи историјско-географске грађе, имаће прилику да се у четвртак  (15. јуна), у нововарошкој Библиотеци упознају са 11. књигом Салиха Селимовића  (73), професора и историчара из Сјенице – „Презимена и њихово порекло на  Сјеничко-пештерској висоравни“.

Промоција је заказана за 19 сати, а о  пролетос објављеној књизи у издању ужичког „Графичара“, поред аутора, говориће неколоико познавалаца његовог дела, док ће  чланови аматерске глумачке дружине казивати одломке из књиге.

Трагајући по архивама, прелиставајући хиљаде страница књига и периодике, али и табанајући по селима, од Кладнице, до Бара, Долића, Буђева, Корита и Карајукића Бунара, истраживач  је међу корице књиге сабрао податке о  740 презимена, о коренима  фамилија,  одакле су им стигли преци и где су се све запутили и свили гнезда.Уз гранање лозе, аутор доноси и низ појединости о знаменитим именима, а  код православаца наводи и крсне славе.

Сеобе - честе промене станишта због природних и политичких прилика

- Највећи број презимена настао је у другој половини 19. века, а нека  су старином, још из 16. века - каже Селимовић.- Уз писане трагове, казивања најстаријих људи, без обзира на сву могућу субјективност, била су, ипак, драгоцена и најчешће  путоказ за даља  истраживања. Морам да кажем и то да сам наилазио на неразумевање, па чак и на отворено одбијање сарадње код појединаца. Многа презимена су се мењала из више разлога...

Аутор књиге Салих Селимовић

Овде су се вековима укрштали ветрови, путеви и каравани, а на стратешки важном простору сукобљавали интереси и војске. Зато су и занимљиви подаци о кретању и где се насељавало и селило православно и муслиманско становништво, како су овамо стизали Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани, али и Клименти, Малисори  и друга католичка племена од Скадра и околине. На историјске ломове и сеобе утицало је и то што је овај простор  био „копча“ између Босанског и Косовског вилајета, Кнежевине Србије и Црне Горе, а затим и као тампон зона и коридор до „топлих мора“ моћних комшија.

- Становништво је одлазило и  долазио и, што је рекао један од саговорника, „стално је врвило“ - наглашава Селимовић.- Ратови, буне, устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција, а на опстанак народа  улогу су имале и природно-географске карактеристике  простора  с просечном надморском висином од око 1200 метара.

Корени - да млади знају о пореклу и гранама лозе

Пишући о пореклу породица, аутор књиге наводи да су презимена уписивана по оцу или много ређе по мајци. Настајала су и по звању и титулама родоначелника, многа су регистрована по занимању родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, затим у вези са неком животињом или биљком. Постоје презимена каже, и као атропоними, ојконими ( по месту или крају) или као етноними (по  етничком, племенском, братственичком поореклу). 

Усмено народно памћење помогло аутору књиге

Слелимовић  подсећа  и на најбројнија презимена на Сјеничко-пештерској висоравни, као и без којих су породица, православних и муслиманских, матичне књиге... 

Наставља истраживања  

- Остајем у обавези да наставим истраживања, јер нисам сва стара, старија и новија презимена успео да прикупим и обрадим у оној мери којој сам желео - не предаје се неуморни истраживач и хроничар висоравни.

Сведочанства - презиме по оцу, надимку, крају, занимању (foto: Д. Гагричић)

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

knjiga salih selimović promocija knjige "prezimena"