Ракета против града мало, стрелаца још мање

novosti.rs ( Ј. Матијевић - Б. Царановић ) 11. јун 2017. године Друштво Коментари

Ракета против града мало, стрелаца још мање

Пољопривредници и воћари опет преплашено гледају у небо, свесни да и ове године противградна одбрана Србије кубури са опремом. Од потребних 25.000 пројектила немамо ни трећину.

Велико невреме, праћено грмљавином, градом и обилним падавинама које је током протекле недеље погодило Србију, оставило је за собом разорне последице. И однело два живота: у воденој бујици у селу Уљма код Вршца страдала је старица од 87 година, гром је усмртио 52-годишњу жену из Белановца код Лесковца док је на плантажи брала јагоде. Поплављено је више десетина кућа широм земље, а уништене су и многобројне њиве и усеви. И у мају је "тукао" град и направио неповратну штету на пољопривредним културама и засадима воћа у већем делу Војводине, али и околини Чачка, Краљева, Параћина, Тополе, Ивањице...

Тако је стара стрепња пољопривредника у Србији од града, и овог пролећа постала ноћна мора. Чињеница да је противградна заштита опет била недовољна или је потпуно затајила, натерала је пољопривреднике и воћаре широм земље да преплашено гледају у небо. Једини спас за воћаре који су отпочели или се спремају за бербу, јесте ефикасна противградна опрема.

Сезона одбране од града почела је 15. априла, а, према процени надлежних, за ефикасну одбрану око пет милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега 1,8 милиона хектара у Војводини, потребно је чак 25.000 ракета. Лансирне станице и ову сезону традиционално дочекале су са недовољним бројем ракета. Од пожељних 12, у магацинима је - ни трећина.

Ипак, и надлежни и сељаци се надају да ће борба против града бити много ефикаснија. Иако им то није законска обавеза, да би заштитила имања својих пољопривредника, поједине локалне самоуправе саме су купиле ракете и дотирале стрелце. У Србији три фабрике производе противградне ракете, ваљевски "Крушик", крушевачки "Трајал" и "Полиестер" из Прибоја.

По речима Зорана Бабића, начелника Центра за одбрану од града Републичког хидрометеоролошког завода, у овом тренутку снабдевеност ракетама је као и претходних година. Свих око 1.600 противградних станица располаже са углавном трећином од оптималног броја. Овај проблем постао је хроничан још 2009. године.

- На располагању је 7.000 ракета, што је просечно пет по лансирном месту - каже Бабић. - Зато истичемо велику помоћ појединих локалних самоуправа које су нам до сада већ испоручиле 1.800 ракета. Та подршка ће, верујемо, бити настављена.

Како наш саговорник каже, систем одбране од града заснован је на функционисању 13 радарских центара и оперативно-методолошког центра у Београду и сви функционишу. Брани се читава територија Републике Србије, осим Косова и Метохије, уз активирана 1.403 лансирна места у свим општинама брањеног подручја. Не брани се једино неколико градских општина Београда, јер су чисто урбане.

- Број активираних лансирних места већи је него претходне године и може се рећи да је ситуација добра на већини брањене територије - тврди Зоран Бабић. - Постоји, међутим, изражен проблем стрелаца једино на подручју радарског центра Крушевац - у општинама Александровац, Прокупље и Крушевац.

Републички хидрометеоролошки завод надлежан је за ангажовање и плаћање стрелаца.

- Плате су остале исте као у претходних пет година, а то је 4.000 динара нето, месечно - каже Бабић. - И овде подвлачимо велику помоћ локалних самоуправа, јер више од 80 одсто њих додатно стимулише рад стрелаца.

Од 16 противградних центара у Србији, тренутно не раде четири. У Војводини, Бајша код Бачке Тополе и Самош код Ковачице. Осим тога, радарски центри у Клини и Сувом Бунару код Приштине не раде од 1999. године.

Град све чуднији

На лансирној станици у Амзићима код Нове Вароши, као стрелац радим двадесетак година - каже Јевстатије Терзић. - Ове сезоне, све активне станице у нашој општини добиле су по две ракете, али, на срећу, још није било разлога да их испаљујемо. Исту количину смо добили и лане. Примећујемо да су се и саме непогоде промениле последњих година. Необично је то што град сада пада у једном засеоку истог места, док је раније било уобичајено да, ако пада, "покоси" цело село

Црне тачке

Планинска подручја, где је највећа честина развоја потенцијално градоносне облачности, традиционално су црне тачке када је у питању учесталост појаве града у Србији - објашњава Зоран Бабић. - Пре свега, то је област око Ваљевских планина, затим, долина Западне Мораве, па планински масиви Копаоника, Жељина и Гоча. Рељеф и надморска висина додатно стимулишу узлазна струјања, па на веће висине избацују топао и влажан ваздух, што је додатни импулс за стварање зрна града. У планинским областима честе су појаве града и суградице, а затим и повећан број дана са противградним активностима.

Oznake: grad protivgradne rakete rakete vremenske nepogode hidrometeorološki zavod


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.