Молитва уз мирис боровине

novosti.rs ( Д. Гагричић ) 30. мај 2017. године Друштво Коментари

Лучевина - Греде тешке као туч Лучевина - Греде тешке као туч

У Драглици настављају традицију старог Влаха у градњи цркава брвнара. За грађу цркве треба 150 кубика црног бора старог два и по века.

Уз рески звук тестере, ручног фрезера или глодалице по боровој јапији, гредама и стубовима на Зборишту у Драглици, ветар разноси мирис смоле према Бријачу и Медвеђем брду и многе враћа у детињство и на огњишта завичаја под Муртеницом.

А овде су само до пре коју деценију вадили луч из жила борова столоваша, пекли катран, а кириџије кретале пут Шумадије. На брегу одакле су полазиле крстоноше, ових мајских дана подижу се стубови, нижу брвна и греде цркве брвнаре. Наставља се традиција у Старом Влаху, попут богомоља у скровитим местима - у Пети, с друге стране планине Муртенице, па цркве у Радијевићима, на Златару или у Доброселици и Јабланици на јужним падинама Златибора.

- За грађу цркве бирано је 150 кубика и то само доземци, први трупци црних борова из околине Вишеграда, јер је најквалитетнији и смолом најбогатији део стабла. Пре две и по године посечена су стабла пречника 60-80 центиметара и стара два и по века - казује мајстор Мирослав Арсенијевић.

По народном календару и традицији старих неимара, борови су сечени у децембру, кад дрво мирује. Брвна и греде нису тесани као некад, секиром, већ резани у две чачанске стругаре, али су сушени природно, у витлу, а брвна и у сушари. Уз савремене алатке, мајстори не могу без оних старинских - кесера и длета, а ексери су незаменљиви у статици дрвенарије.

- Нема брвана дужих од три метра и склапају се одвајкада исто. Сваки рог има своју тавањачу, да кров издржи ударе ветрова и снегове у висовима - појашњава Мирослав, који је дрводелац дуже од две деценије.

Богомоља -  Спој традиције и корака у времену Богомоља - Спој традиције и корака у времену

Уз сво вековно искуство народног градитељства, овде иду и у корак с временом. Богомоља ће имати топлотну изолацију, подно грејање и расвету, док су под, степеништа и стазе од белог камена из Сирогојна.

- Заслужили су село и планина да имају украс на Зборишту, а светковина освећења је заказана за 6. јун, на треће Тројице, сеоску заветину - казује ктитор цркве Страхиња Кутлешић (45), родом из Драглице и предузетник у Италији, који је на путу према завичају и телефоном проверава докле су стигле иконе из Солуна и звоно из Русије.

Вештина - Вековно искуство градитељства у Старом Влаху Вештина - Вековно искуство градитељства у Старом Влаху

Крстоноше и сабор 

На Зборишту, код мале капеле и споменика солунцу Радивоју Савковићу, саборовало се о Тројицама, уз трубаче и кола окупљао народ са обе стране Увца, долазили са Златибора и од Моравице. Последњи сабор одржан је 1979. године, а од крстоноша, чији обилазак села је прекинут у поратним годинама, жива су тројица - Дарко и Милисав Зечевић и Секула Шуљагић - подсећа Неђо Грујичић, пензионисани дрвосеча.

Дрводељац - Мирослав Арсенијевић користи старинске и нове алатке Дрводељац - Мирослав Арсенијевић користи старинске и нове алатке

Oznake: crkva brvnara crkva u draglici strahinja kutlešić gradnja crkve brvnare


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.