Женка белоглавог супа се после пет година проведених у Израелу вратила у завичај с намером да нађе партнера и свије гнездо.

Ових дана усијала се интернет веза између Фондације за заштиту птица грабљивица и израелских орнитолога.

Размењују се информације о кретању Саре, женке белоглавог супа, која је недавно са Голанске висоравни долетела на Балкан.

Ни око две хиљаде километара нису јој били препрека да се врати у завичај у потрази за местом на коме ће свити љубавно гнездо.

– Сара је женка ухваћена у клопку 1. новембра 2012. у Националном парку „Гамла” у Израелу као млада птица. Имала је годину дана. Стављен јој је сателитски одашиљач на крило да би била праћена. После пет година проведених у Израелу, Сара је ових дана стигла на Увац. Како су белоглави супови завичајне птице, а младунци до полног сазревања имају обичај да крстаре небом до Блиском истока, па и даље, претпостављамо да се вратила на место где се излегла, односно на Увац. Сада смо стално на вези са колегом Охадом Хадзофеом из израелских Националних паркова. Он прати њено кретање на Увцу преко сателита и извештава нас. Тренутно Сара лети над Увцем, одлепрша до Златибора и Пештера, па се врати – објашњава др Саша Маринковић, из Фондације за заштиту птица грабљивица.

Сара је седми белоглави суп са Увца, који је обележен у Израелу, а за кога се с правом верује да се после вишегодишњег лутања вратио у завичај да се гнезди.

– Белоглави супови јаја легу крајем јануара или почетком фебруара, тако да је Сара за ову годину „закаснила”, али је већ полно зрела, па очекујемо да ће наредне године пронаћи партнера и снети јаја на Увцу – каже Маринковић.

Зашто један број младих супова са Балкана сваке године лети на исток до Израела, понекад и даље, али се ретко који одлучи да се запути на запад и прелети Алпе, орнитолозима није сасвим јасно, напомиње Маринковић.

Како истиче, савремене технологије на којима почива сателитско праћење постају главно средство у заштити јединки најугроженијих животињских и птичјих врста.

– Преко наше земље прелеће све већи број рода, златоврана, орлова крсташа који се сателитски прате. Ми сарађујемо са државама које имају закупљене сателите и од њих добијамо понеку информацију. У Србији смо поставили један одашиљач на белоглавог супа Константина на Увцу, али је он угинуо крајем 2015. године – каже Маринковић.

Он истиче да је један од ретких примера улагања у заштиту угрожених врста у Србији програм заштите белоглавог супа у Природном резервату „Увац”.

– Пре две деценије било је скоро извесно да ће се белоглави суп нестати на подручју читаве наше земље. Тада се већ повукао из источне Србије, а није га више било ни у Румунији, Босни и Херцеговини, Албанији и Црној Гори. Применом мера заштите у Резервату „Увац” популација је 12 пута увећана, па сада тамо има око 500 белоглавих супова. Ове птице, које су као младе обележене у том нашем кањону, касније су детектоване у 18 земаља, од Шпаније до Јемена – каже наш саговорник.

Проблем је што је у Резервату „Увац” понестало простора за гнеждење белоглави супова, па је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” покренуо 2009. године програм насељавања ових птица на Стару планину, где је белоглави суп некада живео. Финансирање програма је обустављено 2011. године јер је укинут Фонд за заштиту природе Србије, али пројекат није, мада стагнира.

– Локалне заједнице на том подручју подржавају нашу замисао и спремне су да помогну у обезбеђивању хране за белоглаве супове.

Већина сматра да ће повратак супа значајно утицати на развој Парка природе Стара планина и туризма у том крају – истиче Маринковић, нагласивши да је Министарство пољопривреде и заштите животне средине ове године почело са припремама за реализовање овог програма.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

uvac beloglavi sup ženka beloglavog supa sara izrael