Алексија Стефанија Херера, студенткиња пете године Медицинског факултета један је од најбољих академаца из нашег града. Има просечну оцену 9,81, а за време студија била је демонстратор на катедрама анатомије и биохемије и учествовала је неколико пута на националним научноистраживачким конгресима биомедицинских наука са радовима из физиологије и психијатрије.

 Пре неколико дана, ова будућа лекарка, наше суграђане учинила је поносним једним својим новим достигнућем. Са тимом који су чиниле њене колеге и колегинице са факултета, Сандра Ђокић, Владимир Глуховић и Матија Ђукић, Алексија je освојила треће место на престижном светском такмичењу из клиничке медицине. Овај „окршај“ знања одржавао се у Русији, од 21. до 24. априла, а група академаца тамо је отишла да „окуша срећу“ с обзиром на то да нико са факултета раније није учествовао на оваквом такмичењу, па нису знали шта их тамо очекује. 

- Неколико дана пред путовање добили смо десет несвакидашњих клиничких случајева из различитих области медицине које смо заједнички дискутовали и претраживали по литератури, а затим је свако од четворо чланова тима преузео поједине случајеве које је додатно обрађивао и уобличавао. Спремали  смо се без помоћи професора, чак и без њиховог знања, јер смо сматрали да је ово студентско такмичење на које идемо да представимо свој факултет и своју земљу, и проверимо своје личне способности, а не ради пуког надметања за неку награду, а кажем то јер знамо да су неки тимови имали помоћ - објашњава Алексијa.

Такмичење је имало форму дебате, где је сваки случај приказан кроз улоге говорника, опонента и рецензента који су били из различитих екипа. Излагања је оцењивала група руских, америчких и немачких експерата из различитих области.

- Један од случајева које смо решавали био је случај двогодишњег детета са нападима налик на епилептичне, са историјом тешког рођења, вишеструким операцијама, а на крају и ресекцијом великог сегмента црева праћеном сепсом која је резултирала различитим нутритивним дефицитима, између осталог и мањком калцијума, витамина Д и магнезијума који су довели до напада- присећа се Нововарошанка и додаје да су за све ове болести знали да постоје у теорији, а са неким фрагментима су се сусретали и у пракси. Посебан изазов за њих било је то што је сваки од ових примера могао имати различите интерпретације и симптоме који се могу односити на више различитих болести али само једну праву дијагнозу. Зато су наше студенте, неки од новинара назвали наследницима популарног доктора са малих екрана, доктор Хауса. За разлику од помало бахатог, интелигентног стручњака из ове серије, који се понекад непрофесионално односи према својим пацијентима Алексија зна да је за успешно лечење најважнија сарадња са болесним људима.

- Савремена дијагностика је изузетно корисна у доношењу најбољих одлука, али је и у некој мери  „отуђила" лекаре од старог доброг слушања и пажљивог осматрања пацијената. „Кликер" лекара је наравно битан, олакшава посао, штеди време и новац, али је најбитнија посвећеност и посматрање пацијената у целини. Нажалост,на нивоу примарне заштите где би требало да се мање-више стекне макар груба слика о целокупном здравственом стању пацијента, људи се преусмеравају на уско специјализоване више инстанце где се лекари фокусирају на једну бољку, а пацијент није само његово срце , плућа, бубрег... Мада, пуно је пацијената, мало капацитета, треба и то разумети. Поврх тога, лекар треба да воли људе, и да уме да комуницира са њима, али за лошу комуникацију нису само одговорни лекари како се често мисли, већ и пацијенти треба више да поштују знање и труд лекара- „преписује“ Алексија рецепт за своје колеге, лекаре.

Мајка јој је докторка, а сестра такође студенткиња Медицинског факултета, али, видевши, како каже, превелику пожртвованост своје мајке током радног века до самог уписа на студије, није ни помишљала да ће и она некада положити заклетву Хипократу. Паралелно са Петом београдском гимназијом, похађала је Средњу музичку школу „Станковић" у Београду, па је чак помишљала да уместо белог мантила изабере диригентску палицу и „побегне“ на Музичку академију. На срећу њених будућих пацијената, одлучила је да живот посвети лечењу људи.

- Занимање сам одабрала више интуитивно, јер поред бројних средњошколских обавеза нисам ни имала времена да размишљам много о будућности. Мислим да ми медицина лежи, и у професионалном и у смислу рада са људима, а поред тога није неопходно истог тренутка се определити за одређено занимање, пружа велику ширину и могућност избора а то је оно што ми је од великог значаја- објашњава  Алексија.

Она је, каже свесна ситуације у земљи, али би желела да оде на усавршавање у иностранство, стекне нова искуства, пропутује, и да се после тога врати у Србију.

-Учила сам неко време норвешки језик, али више ради личног усавршавања, него због тога што бих желела да радим тамо. Све зависи од тога какве се прилике наместе. Овог лета сам се пријавила за професионално усавршавање у Јерменији, и ако скупим новац, провешћу неко време на клиници у Јеревану- каже будућа лекарка.

Још није сигурна којом области медицине ће се бавити. Занимају је психијатрија и људска душа, а изазовна јој је, каже, и хирургија, поготово дечја. Од грана интерне медицине интересантна јој је хематологија, али и педијатрија.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

aleksija stefanija herera najbolji akademac našeg grada svetsko takmičenje iz kliničke medicine treće mesto student medicinskog fakulteta