У Библиотеци оживљава „стара варош“ са сокацима, чесмама и калдрмом, нижу се слике рукотворина сеоских мајстора, па ликови старина и ратара...

Слике прохујалог времена, огледало и сведоци  живота из деценија 20. века – данима се већ слажу у фототеку и рачунаре Библиотеке „Јован Томић“. Да продуже  живот успоменама, да се благо  сачува и приближи генерацијама, да укаже на  нове трагове...

Доносе суграђани по две-три слике предака или читаве породичне албуме, али и   фотографије делова Нове Вароши и  околних места - мотива којих више нема. Пожутеле слике, драге успомене, чуване у албумима,  рамовима, фиокама, фасциклама... Избијају на светлост дана старе разгледнице, докумената, књиге...

Стара Варош - калдрма и пиљаре

- Изнанадио нас је одзив грађана у  акцији прикупљања старих слика и разгледница. Већина оних којима  смо  се обратили  излази нам у сусрет, а тек смо на почетку акције – каже Милана Јелић, вд директора Библиотеке „Јован Томић“.

Међу првим  дародавцима драгоцених сведочанстава из прошлости нововарошког краја  био је  Радомир Пушељић, из Чачка, упућујући  копије фотографија од којих је најстарија снимљена  крајем 19. века.

Породица Хаџи Мила Цуцића с краја 19. века

- Из репортаже „Стари Влах чувају од заборава“, објављене почетком априла у „Вечерњим новостима“,  сазнао сам о необичној акцији и одлучио да дам допринос. У кући чувам  четири фотографије великог формата на којима су чланови породице  мој прадеде Хаџи Мила Цуцића, велепоседника и трговаца у Новој Вароши - каже праунук Радомир.

Оживљава ових дана „стара варош“ са сокацима и чатмарама под шиндром, па  чаршија са пиљарама, чесмама и калдрмом. Крију албуми и „Падину“, никад прежаљену кафану у центру вароши. Нижу се светковине, ђачки растанци, излети, али и портрети фудбалских легенди града под Златаром. Пронађена је и слика  ловаца од пре  осам деценија, као и мечке  осуђене на смрт после једне гозбе у торовима.

Водоноше - са једне од градских чесама

Вигњеви - да ли ко има слику из ковачких радњи

Захваљујући иницијаторима акције и групи  заљубљеника наслеђе – ушло се у траг и делу заоставштине  фотографа Добривоја Смиљанића, из Јасенова, који је крстарио по саборима и светковинама између Муртенице, Јавора и Златара, али и бележио   „успомене са хидроцентрале Кокин Брод“,  како читамо на печату са полеђине слика.

Ђаци школе у Кокином Броду на Златарском језеру 1962. године

Међу сликама знаних и незнаних аутора су и последње етно-оазе

у Старом Влаху,  споменици народног градитељства,   рукотворине са  угашених огњишта на   планинама, ратари и сточари под бременом година и живота, али и идиличне слике Кокиног Брода пре него што га је потопило Златарско језеро.

Жене су замењивале мушкарце у Комаранима

Под бременом година - старине из Вилова у Злошници

Честитка ФК Златар из 1964, године

Поједини власници   нерадо дају фотографије, стрепећи да ће, као у случају неких ранијих приватних сакупљача, остати без драгих успомена. У Библиотеци  кажу да зебљи нема места  јер скенирају слике и враћају их истог часа. Слике се, иначе, могу слати   електронским путем (bibliotekanv@gmail.com), а телефон Библиотеке је  64-472.  

Тапије из 1905.године                                                                          

- Дароваћу Библиотеци неке од  оригинала и копија недавно откривене 23  тапије на турском језику, са арапским писмом, сачињене 1905.године   између аге и фамилије Ђековић о куповини 20 хектара земље на Тикви, изнад Нове Вароши – каже Зоран Зекавичић, од недавно пензионер ЛХЕ. - Уступићу и дописну карту мог деде Павла, упућену из Истамбула,  са „служења аскера“  у турској војсци, како се тада говорило. 

Две спомен - књиге 

Библиотека је од Бранка Цуцића из Београда добила  књигу „Споменица Друштва кнегиња Зорка“, а мештани Драглице даровали су копију „Спомен-књиге изгинулих и помрлих у рату 1912-1918. године из села Доброселице и Драглице“,  коју је 1938. године објавио свештеник Благоје В. Шишаковић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

stari albumi uspomene slike prohujalog vremena slike starog vlaha