Сузана Шуљагић од минулог децембра поново је на челу Јавног комуналног предузећа „3. септембар“, и то након што је за време управљања Привременог органа општином Нова Варош, у истом том предузећу проглашена технолошким вишком. Доласком на функцију вршиоца дужности директора ове фирме, затекла је милионске дугове за мазут, електричну енергију и остале добављаче чија је динамика исплата раније праћена мање-више у законском року. Сада ће се, каже Шуљагић, радити на томе да се затечено стање што пре доведе у ред, али тако да корисници у квалитету услуга не осете проблеме са којима се предузеће свакодневно суочава. 

У разговору за Златаринфо, нова-стара директорка говори о детаљима пословања Комуналног предузећа.

Након преузимања власти, дошло је до неких кадровских промена, а говорило се и о отпуштањима у предузећу. Шта је разлог томе?

Девет радника ЈП “3.Септембар“ је у јуну и јулу прошле године проглашено технолошким вишком без икаквих критеријума. На наша места су примљени други радници. Они су због забране запошљвања у јавном сектрору, која је и даље на снази, запослени на одређено.

Променом власти и именовањем новог руководства предузећа, признат је тужбени захтев отпуштених радника и они су по пресуди враћени на радне задатке и послове који одговарају њиховој стручној спреми.

С обзиром на ограничен број запослених у јавном предузећу, радницима  који су били примљени на одређено време, радни однос је морао да буде прекинут јер бисмо  остављајући их на тим позицијама прекорачили ограничења која имамо у погледу броја запослених и масе зарада предвиђених за запослене.

Наслеђени дуг због неплаћеног мазута један је од главних проблема комуналног предузећа. Да ли је општина одржала обећање да ће помоћи „3. септембру“ да реши проблем дуга од 7 милиона динара?

Уз помоћ општине измирен дуг за мазут набављен мимо тендера од Републичке дирекције за робне резерве.

Коначно можемо да кажемо да са оснивачем, односно општином, имамо више него коректене односе и без њихове помоћи не бисмо могли да измиримо обавезу за тај мазут, набављен мимо тендера и са валутом плаћања од 90 дана која је доспевала на наплату десетог јануара ове године.

Општина нам је након усвајања буџета предвиђена средстава од 4 милиона динара наменских средстава пребацила на рачун што смо уз сопствена средства од  2,8 милиона динара потрошили за измирење обавезе за ово гориво. Тако смо коначно измирили све обавезе које смо имали према Републичкој дирекцији за робне резерве и враћена је целокупна предузета количина мазута у ранијим грејним сезонама.

Колика је стопа наплативости обавеза од грађана и да ли је то довољно за нормално функционисање предузећа?

Разликујемо две врсте потраживања – редовна су она чији је рок за наплату годину дана и прати се њихова реализација, а спорна су утужена и њихова наплата зависи од платежне способности дужника. Уколико је дужник у радном односу или у пензији наплату сада врше извршитељи по нашем предлогу за извршење. Проблем је код оних дужника који нису у једној од ове две наведене категорије. Онда предлог за наплату утуженог дуга иде путем пленидбе, што је врло тешко и дискутабилно.

Степен наплате комуналних услуга је око 83% редовног потраживања. Највећи проблем је минорна наплата спорних потраживања која се креће од 10-15% на годишњем нивоу. Предузеће тешко може на дужи рок пословати са оваквим ценама комуналних услуга које су популистички пред локалне изборе 2016. год. од стране Привременог органа, без икакве анализе смањене за 10%. Те цене које је усвојило Општинско веће нису биле усклађене са усвојеном калкулацијом Надзорног одбора предузећа, већ су одређене одокативном методом и тако мање од реалних цена.

Да ли то значи да можемо очекивати поскупљење комуналија?

Са оваквим ценама које нису ни близу калкулативних, сасвим сигурно не можемо још дуго функционисати. Усвојеним Програмом пословања за 2017. год. евентуално повећање цена услуга је предвиђено у другој половини године. Да ли ће се то дестити, видећемо.

Колико укупно новца потражујете и да ли међу дужницима имате више индивидуалних потрошача или привредних субјеката?

Грађани дугују 21,78 милиона динара, а привреда 22,28 милиона.

Тренутна потраживања од грађана са фебруарским обрачуном износе 21,78 милиона динара. Од овог износа 10,12 милиона је редован дуг а износ од 11,66 милиона је спорно потраживање.

Привреда нам дугује 22,28 милиона, и то 3,82 милиона редовног дуга и 18,46 милиона утуженог дуга. Код спорног потраживања већи број дужника су физичка лица, али су износи код привреде много већи, а на жалост, извесност њихове наплате је готово минорна. 

На друштвеним мрежама бројне су примедбе грађана на одржавање чистоће на градским улицама, а поготово у туристичкој зони на Златару. Како ви то коментаришете? 

Мислим да наш град спада у чистије када је одношење отпада и одржавање улица у питању, али увек ћете наћи оне који увек критикују било то основано или не.

Конкретно у туристичкој зони Златара отпад се редовно, по устаљеној динамици, прикупља и одвози на депонију и ми у предузећу нисмо заиста имали примедби од корисника наших услуга у том делу. Ако и добијемо примедбу реагујемо у најкраћем могућем року.

Грађани су били незадовољни и радом служби за чишћење снега. Како је подељена надлежност за чишћење између „3. Септембра“ и осталих приватних предузећа која обављају овај посао?  Који део града ви одржавате?

Незадовољство је заиста неоправдано. Радили смо без престанка у екстремним временским условима. Када су други ретко могли и да упале своје машине, ми смо увек били на терену и одрађивали поверени посао.

Конкретно смо задужени за градске улице које су подељене у три приоритета и исте се чисте по плану и програму који смо потписали са општинском управом. Јавну набавку за улице које ми не одржавамо спроводи општинска управа и они на основу спроведених јавних набавки, поверавају посао онима који су били најуспешнији на истим.

У каквом су стању машине које предузеће поседује за чишћење снега и да ли имате у плану набавку нових машина?

У плану је набавка машине за чишћење тротоара.

Предузеће располаже са три камиона са снежним плуговима и посипачима соли и скипом и то је за сада довољно за овај обим посла.

Планирамо да у сарадњи са општином набавимо једну машину која би била ангажована за чишћење тротоара, јер у том делу имамо проблем са нашом механизацијом због њених габарита, па нисмо у стању да адекватно одговоримо задатку чишћења тротоара.

Да ли су укинуте таксе за одношење смећа сеоским домаћинствима, како је то најављивано? Постоји ли економска оправданост оваквог корака, односно, на који начин ће се надокнадити губици?

Одлуком општинског већа од октобра месеца 2016. год. укинута је обавеза плаћања услуге одвожења отпада у сеоским срединама по члану домаћинства. Ту обавезу је на себе преузела општина тако што предметну услугу фактуришемо по тури, три пута месечно. Када се набаве потребни контејнери планира се и проширење услуге на остала села.

Велики проблем нам ствара  и велики број несталих точкова са већ постављених контејнера, па не можемо да их покрећемо, а уз то иду и приличне трошкове за замену. Немамо начина да точкове адекватно заштитимо, јер ни заваривање није дало очекиване ефекте.

Регионална депонија Бањица све је ближа уласку у историју по дужини периода изградње. Да ли има неких помака у изградњи тог „Скадра на Бојани“?

Ово је питање за  руководство регионалне депоније и општине које су основале регионално предузеће које се бави депонијом, па то заиста не бих коментарисала. Од како је пре неколико година формирано то предузеће са једним запосленим (директором), ми као "3. септембар" немамо никакве везе са њим. А, да имамо проблема са одлагањем отпада – имамо, и то озбиљних.

Које су највеће инвестиције које ћете реализовати до краја ове године?

Ове годоме радиће се на реконструкцији водовода у улици Јевстатија Караматијевића, повезивању канализације у туристичкој зони Златара, и биће завршени радови на водоводу на Коцељу и даље ка Тодоровићима.

С обзиром на то да предузеће ради за свој опстанак и да су већ годину дана на снази смањене цене комуналних услуга, тешко да у таквим условима можемо било шта озбиљније инвестирати.

Оно што је извесно и што ће бити одрађено је реконструкција водовода у улици Јевстатија Караматијевића, повезивање канализације у туристичкој зони Златара, завршетак радова на водоводу на Коцељу и даље ка Тодоровићима.

Оно што изискује велика финансијска средства и на чему радимо већ готово три године јесте добијање водне дозволе за изворишта која се користе за водоснадбевање Нове Вароши, а  са тим ћемо наставити и ове године.

Колико новца је издвојено за довођење исправне пијаће воде у сеоским домаћинствима? У којим селима је тренутно највећи проблем са водоснабдевањем?

Одвојена буџетска средства за почетак радова на стављању у експлоатацију Ћурчића врела.

Планом капиталних инвестиција општине Нова Варош у периоду до 2021. године, планирано је да се за ту намену одвоји 40 милиона динара. Тренутно највећи проблем имају села у Божетићима.

Локална власт је одвојила извесна средства у буџету за почетак радова на стављању у експоатацију Ћурчића врела чија је издашност у најсушнијем периоду  40 литара по секунди, па до готово 500 литара по секунди. Ово је изузетно скуп пројекат али ће се његовом реализацијом решити дугогодишњи проблеми села у том крају.

Шта је са канализационом инфраструктуром?

У граду се ради на томе да покривеност одвођења отпадих вода буде што већа, док је стање у осталим месним заједницама готово нерешено.

Да ли се неки проценат испоруке и наплате грејања и даље врши преко Комуналног и како то функционише?

Од када је првог јула 2014.године почело са радом предузеће ДОО „Енергија Златар“ Нова Варош, на ЈП је остало да наплати потраживања настала до 30. јуна. Редовни дуг је одавно наплаћен, а остала су ненаплаћена спорна потраживања на чијој се реализацији и даље ради.

Како коментаришете издвајање грејања од Комуналног и пребацивање надлежности на предузеће „Енергија“ уз образложење да је то због боље ефикасности. Како нешто постаје ефикасније променом фирме која то наплаћује?

Нисам сигурна да је то био основни мотив издвајања грејања из надлежности „3. Септембра“, али ово питање је ипак за надлежне из предузећа које се сада бави испоруком и наплатом топотне енергије.

Како коментаришете планове бивше власти да наплату воде такође пребаци на предузеће Енергија?

Шта рећи на тако нешто????

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

suzana suljagić jkp „3.septembar“ intervju