– Армијски ђенерал Крста Смињанић полагао је заклетву четворици владара и часно им служио – истакла Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке у Чајетини.
У Дому културе у суботу је отворена изложба „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“, историчара Снежане Ђенић, директора Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини.
На паноима у холу Дома културе није било места за преко 70 фотографија и докумената, који чувају успомену на знаменитог Златиборца, команданта Дринске дивизије у Великом рату. Значајан део је враћен у Чајетину због недостатка простора.
Говорећи о животном и ратничком путу Крсте Смиљанића (1868 -1944), од родног Љубиша до блиставе каријере, бана Зетске бановине и краљевог сенатора све до пензионисања 1938. године, Снежана Ђенић је нагласила да је он високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво радом и једном часном службом свом народу и да је добио 35 одликовања, од којих 15 страних.
– Био је официр ордонанс краљу Милану и краљу Александру Обреновићу, блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих примио највећа одликовања. Добио је и Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, није био члан камариле, нити било ког другог клана.
– Полагао је заклетву четворици владара и часнио им служио, али је сматрао да се та заклетва једино полаже пред својим народом и својом отаџбином. И у томе јесте његова величина – нагласила је директор чајетинске Библиотеке и додала:
– У току Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада покзали практично ће их учинити бесмртним и уједно представљати најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске.
Отварајући излажбу у оквиру „Дана културе“, Драгољуб Гагричић, новинар и председник Удружења потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петаре Бојовић“ је истакао да поставка обнавља сећање и памћење на српску прошлост и чува успомену на јунаштво војске и народа, да се одаје пошта и изражава захвалност што су нам сачували отаџбину и даровали слободу пре једног века.
– Овом поставком Снежана Ђенић је предала поколењима у аманет лик и дело јунака кога је изнедрио народ и борба за слободу. Вечерас овде има оних који су одрастали уз приче ђедова и прађедова, којима се у памћење урезало име команданта Дринске дивизије. под чијим се заставама борио велики број ратника нашег краја, поготово из села на десној обали Увца. Они су били у саставу славом овенчаног Четвртог ужичког пука и других јединица.
Подсећајући да изложба Снежане Ђенић отвора очи и показује шта све може да се уради кад се удруже знање и воља, умеће и жеља, труд и упорност, кад се окупи тим и не изостане локална подршка, Гагричић је нагласио:
– Сакупљена историјска грађа је сведочанство о трагедији српског народа и војске, која је гоњена удруженим окупаторским снагама, жељним њене кончне пропасти, с краја трагичне 1915. године, једва измакла у сурове албанске гудуре, а онда чудесно васкрсла и на Кајмакчалану отворила капију слободе.Ова изложба је и порука да не смемо заборавити страдање и подвиге у Великом рату, а уједно је и жеља да се ратна стрхоте никада не понове.
Музеји затурили календар
- На крају, само једно подсећање за музеје у окружењу и у Ужицу и остале чуваре историјског наслеђа, који су затурили календар: да ли припремају изложбу „Златиборски округ у Првом светском рату“?. Био би ред да то ураде поводом 100- годишњице одбране Србије у Великом рату. У удружењима потомака ратника тражимо то већ четврту годину и питамо да ли ће, осветљавајући историјске прилике, указати, поред осталог, на два догађаја: протеривање и забрану ћирилице и долазак латинице на швапским бајонетима, као и на Сјеничку резолуцију, коју је у августу 1917. године потписало 12 начелника срезова што су некад били у саставу Новопазарског санџака и тражило од Аустро-Угарске да простор Старе Рашке одузме Србији и Црној Гори и припоји Босни и Херцеговини – рекао је Гагричић.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.