Сведочанства о команданту Дринске дивизије

zlatarinfo.rs 25. фебруар 2017. године Култура Коментари

Обнављање  памћења народа и чување успомена – са изложбе у Дому културе Обнављање памћења народа и чување успомена – са изложбе у Дому културе (foto: Д. Живковић)

– Армијски ђенерал Крста Смињанић полагао је заклетву четворици владара и часно им служио – истакла Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке у Чајетини.

У Дому културе у суботу  је  отворена изложба „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“, историчара  Снежане Ђенић,  директора Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини.

На паноима  у холу Дома културе  није било места за преко 70 фотографија и докумената, који   чувају успомену на знаменитог Златиборца, команданта Дринске дивизије у Великом рату.  Значајан део је враћен у Чајетину због недостатка простора.

Говорећи о животном и ратничком путу Крсте Смиљанића (1868 -1944), од родног Љубиша до блиставе каријере, бана Зетске бановине и  краљевог сенатора све до пензионисања 1938. године, Снежана Ђенић је нагласила да је он  високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво  радом и једном часном службом свом народу  и да је добио 35 одликовања, од којих 15 страних.

– Био је официр ордонанс краљу Милану и краљу Александру Обреновићу, блиско је сарађивао  са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих примио највећа одликовања. Добио је и Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, није био члан камариле, нити било ког другог клана.

– Полагао је заклетву четворици владара и часнио им служио, али је сматрао да се та заклетва једино полаже пред својим народом и својом отаџбином. И у томе јесте његова величина – нагласила је директор чајетинске Библиотеке и додала:

– У току Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада покзали практично ће их учинити бесмртним и уједно представљати најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске.

Отварајући излажбу у оквиру „Дана културе“, Драгољуб Гагричић, новинар и председник Удружења потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петаре Бојовић“ је истакао да  поставка  обнавља сећање и памћење на српску прошлост и чува успомену на  јунаштво  војске и народа, да  се одаје пошта и изражава захвалност   што су нам сачували отаџбину и даровали слободу пре једног века.

– Овом поставком  Снежана Ђенић  је предала поколењима у аманет  лик и дело  јунака кога је изнедрио народ и борба за слободу.  Вечерас овде има оних који су одрастали уз приче ђедова и прађедова, којима се у памћење урезало име команданта Дринске дивизије.  под чијим се заставама борио велики број ратника нашег краја, поготово из села на десној обали Увца. Они  су били у саставу славом овенчаног Четвртог ужичког пука и других јединица.

Подсећајући да  изложба Снежане Ђенић  отвора очи и показује  шта све може да се уради кад се удруже знање и воља,  умеће и жеља, труд и упорност, кад се окупи тим и не изостане локална подршка, Гагричић је нагласио:

–  Сакупљена историјска грађа је сведочанство о трагедији српског народа и војске, која је  гоњена удруженим окупаторским снагама, жељним њене кончне пропасти, с краја трагичне 1915. године, једва измакла у сурове албанске гудуре, а онда чудесно васкрсла и на Кајмакчалану  отворила капију слободе.Ова изложба је и порука да не смемо заборавити страдање и подвиге у Великом рату,  а уједно је  и жеља да се ратна стрхоте никада не понове.

Музеји затурили календар  

- На крају, само  једно подсећање за  музеје у окружењу и у Ужицу и остале  чуваре историјског наслеђа, који су затурили календар: да ли припремају изложбу „Златиборски округ  у Првом светском рату“?. Био би ред да то ураде поводом 100- годишњице  одбране Србије у Великом рату. У удружењима потомака ратника тражимо то већ четврту годину и питамо  да ли ће,  осветљавајући  историјске прилике, указати, поред осталог, на два  догађаја: протеривање и забрану ћирилице и долазак латинице на швапским бајонетима, као и на Сјеничку резолуцију, коју је у августу 1917. године потписало 12 начелника срезова што су некад били у саставу Новопазарског санџака и тражило од Аустро-Угарске да простор Старе Рашке одузме Србији и Црној Гори и припоји Босни и Херцеговини – рекао је Гагричић.

Oznake: izložba đeneral krsta smiljanić snežana đenić


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.