Сави у част ђаци ОШ Живко Љујић“ цртали, сликали, писали, певали, глумили, рецитовали.

Школска слава Савиндан обележена је у  ОШ „Живко Љујић“ приредбом, уз учешће  члановa хора, рецитаторске, драмске и литерарне секције, изложбом ликовних радова Сави у част и уручењем награда за најбоље литерарне радове, као и ломљењем славског колача. 

Сави у част - ученици награђени за литерарне радове (foto: Д.Гагричић)

Изложба ликовних радова ученика у холу школе (foto: Д.Гагричић)

У порукама из поздравних речи и програма који су припремили ђаци и просветари јединствена порука – немамо другог пута  сем оног који нам је осветлио Растко Немањић – утемељивач и неимар српске државности и цркве, учитељ побожности, честитости, писмености...

Поруке- савине зубље луча и путокази за будућност (foto: Д.Гагричић)

У краћој беседи, насловљеној „Неуништиви храст – Растко“, професор српског језика Гордана Боранијашевић истакла је:

- Да би било који народ постао организована и уређена државна целина, обично је било потребно много мудрих и учених глава, генерација способних и енергичних, и надасве, неколико стотина година; за Србе је то готово радио један човек за време свог кратког овоземаљског живота, од Раса до Врачара.Зато је Сава Свети и недостижни.

Сава је неимар, миротворац, чудотворац - Гордана Боранијашевић (foto: Д.Гагричић)

Велики Нушић је, кажу сведочанства, само једном озбиљно био љут: када је један професор свог неког савременика поредио са Светим Савом.Рекао је Нушић тада: „Немојте вређати нашег Светог Саву, наш понос, јер нико се не може успоредити са њим ни изблиза, јер је он створио нашу цркву и нашу државу и нашу школу и нашу културу, срамота је једном професору тако што говорити!“

Величина Савина била је у његовој свестраности: аскетска светост, монашка самоћа, црквена беседа, дипломатска путешествија. Неимар, миротвор, чудотвор.Од њега почиње  мисао и здрава реченица. Од њега познајемо језик старословенски, посрбљени.Он нам открива Лувр, вековима пре у Хиландару. С њиме смо освешћени, њиме освећени, од њега просвећени.Од њега јединог потиче просвета сва.

Чување традиције - славски колач (foto: Д. Гагричић)

Зато је време Савиндана и  време  када би требало сви заједно да се преиспитамо кога то славимо, да ли смо достојни таквог свеца. Колико смо у временима иза нас следили његов путоказ и није ли се ко од нас сасвиом одродио.Време Савиндана је време кад треба запитати: помиње ли се Светац још? Докле је у нашем добу светосавље досегло? Је ли у превратним временима  превраћено? Има ли Светог Саве данас у школама, гимназијама, факултетима, зборницама и учионицама, нашим душама? Има ли његовог пута или бар знака поред пута? Ако има, да пут утабамо и проширимо. Ако ли нема, да пут прокрчимо овог и сваког Савиндана.Мало нас је овде, сада, али смо моћни да, ако призовемо име Светог Саве у помоћ, на том путу прометејском и истрајемо.

Савиндан - време за преиспитивање ученици и гости приредбе (foto: Д. Гагричић)

Ова деца која данас прокрчују Савин пут и носе Савину реч, нека нам буду мале луче догласнице; да нас подсете да нам се свима жури да лозу неуништивог храста – Растка - која је преживела разне овоземаљске (при)силе наставимо сваконевно пишући Савину књигу.Добродошли на још једну од њених страница.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

oš živko ljujić savindan