У Леденој пећини постављени сензори - мале климатолошке станице - за важна научна истраживања. Инструменти "бележе" мерења свака два сата, а читање података је на месец дана.

МАЛА климатолошка станица - логер, која ће стручњацима давати податке важне за научна истраживања, постављена је недавно у Леденој пећини, највећој у Специјалном резервату природе "Увац". Ово је први пут да се такви уређаји инсталирају у некој од пећина Увца, а послужиће за многобројна спелеоклиматолошка истраживања.

Како каже руководилац овог научног пројекта, магистар Данко Јовић, из Завода за заштиту природе Србије, осим у Леденој, логери ће убрзо бити постављени и у Ушачкој, а потом и у Баждарској и Тубића пећини. Тако ће, наредних година, очитавање података са свих логера, научницима омогућити да открију неке од миленијумских тајни једног од највећих пећинских система у Србији и на Балкану.

- Постављање логера у Леденој пећини део је мултидисциплинарних спелеоклиматолошких истраживања у Специјалном резервату природе "Увац" - објашњава Јовић. - Сонде инструмената које смо поставили мериће температуру, релативну влажност ваздуха и концентрацију угљен-диоксида у пећинама, а сви параметри биће забележени у јединици са меморијом и дисплејом. Мерења ће се у почетку "бележити" свака два сата, а читање података обављаћемо на месец дана.

Логери у Леденој пећини (foto: Д. Ћировић)

Сам пројекат, по речима нашег саговорника, започет је прошле године.

- Реч је о морфохидролошким, палеонтолошким, биолошким и археолошким истраживањима пећина Увца - каже Јовић. - Посебно нам је важан наставак спелеоморфолошких истраживања Ушачке, Ледене, Баждарске и Тубића пећине, као и започињање систематског праћења свих могућих параметара у њима. Зато су, осим стручњака Завода за заштиту природе Србије, у пројекат укључени и Министарство пољопривреде и заштите животне средине, као и запослени у Резервату "Увац".

Специјални резерват природе "Увац" чувен је, пре свега, по укљештеним меандрима ове реке, али и као највеће станиште белоглавог супа на Балкану и у Европи.

- Посебна вредност кањона Увца су и многобројне пећине које по величини варирају од поткапина до Ушачког пећинског система, највећег познатог система пећина у Србији - кажу у Специјалном резервату "Увац". - Сам Ушачки пећински систем дуг је 6.185 метара. Чине га Ледена и Ушачка пећина, као и једна јама чији су канали међусобно повезани. 

СЕИЗМИЧКИ СЕНЗОРИ

КЛИМАТОЛОШКЕ станице, односно логери, постављени у Леденој пећини кањона Увца, нису једини "уређаји" који у пећинама очитавају различите параметре, важне научницима. Пре њих, температурни сензори постављени су у Ресавској пећини, а сеизмички у Ресавској и пећини Рисовачи.

Specijalni rezervat prirode "Uvac"

Specijalni rezervat "Uvac" je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Centralnu morfološku celinu rezervata predstavlja kanjonska dolina reke Uvac sa dolinom njenih pritoka. Jedinstveni zagrljaj prirode, prožimanje vode i kopna koje ih okružuje, kratak je opis tri prelepa jezera: Uvačkog, Zlatarkog i Radoinjskog. Nastala su delimičnim potapanjem doline moćne planinske reke Uvac i izgradnjom tri brane.

Krstarenje Uvačkim jezerom 🚤

Krstarenje Uvcem se obavlja brodovima i katamaranima koji polaze sa brane na Rastokama. Tura se satoji od vožnje čamcem kroz krivudave, nadaleko poznate, meandre, posete Ledenoj pećini i obilaska vidikovca sa kog se pruža pogled ka meandrima i koloniji beloglavih supova koji kruže nebom iznad jezera. Obilazak traje oko 4 sata i ukupno 32 kilometra u oba smera. Na brodovima je dostupna hrana i piće po dogovoru.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

specijalni rezervat prirode uvac ledena pecina