Воденичке Јазове и камење што је млело жито на падинама Златара замениле турбине, бетонске бране, цевоводи...

ВОДЕНИЧКЕ јазове и камење што је млело жито, на обалама брзе и понекад плаховите Бистрице замениле су бетонске уставе, цевоводи и турбине. Снагу реке, која купи воду из шума Златара и са врлети Тикве и Китоње, агрегати малих хидроелектрана претварају у струју и киловате шаљу у мрежу далековода.

И приче о помељаркама и вампирима пале су заборав, пошто се овде сада најчешће помињу бројке о снази електрана, профиту из "зелене енергије", субвенцијама. На току Бистрице, од нововарошког села Дражевићи до ушћа у Лим, дугом 11 километара и са висинским падом од 348 метара, изграђене су четири, а за још толико МХЕ откупљено је земљиште, прикупљају се дозволе и чекају неимари.

Када се на некадашњим воденичиштима украј Бистрице, поред деонице магистрале за јужни Јадран, наниже ђердан од осам електрана - енергетски потенцијал реке од преко 20 милиона киловат-часова годишње биће у потпуности искоришћен. Биће то први случај код мањих река у овом крају, као што је и јединствен случај у Србији, а редак у свету, да је снага овдашње реке Увац (са три бране у матици пештерског делије) готово стопроцентно искоришћена.

Инвеститори су најпре око бацили на електране са највећом снагом, у доњем току. Министарка енергетике Зорана Михајловић пре четири године положила је камен темељац МХЕ "Црквина" и "Речица", снаге 940 и 1.400 квч.

- Уложено је преко 3,25 милиона евра, цеви су положене у речно корито, словеначке турбине и "Северови" генератори раде без одмора и посаде јер се даљински контролише рад, уз два запослена да брину о постројењима. У првој години рада ЕПС-у је испоручено 11 милиона квч струје, највише у пролетњим месецима - кажу у крагујевачкој фирми "Ве-Ве енерџи".

Према катастру МХЕ Србије, Бистрица има просечан проток један кубик и већ на "Црквини", због дотока са врела, воде је дупло више. У току су припреме за градњу узводних мањих електрана - "Кљуновина", испод фабрике "Златарпласт" и "Присоје", код каменолома "Путева", као и за две "поточаре" на ушћу Варошке у Златарску реку, одакле у ствари почиње Бистрица и где је 1937. године изграђена централа која је осветљавала Нову Варош.

- У градњу МХЕ "Варошка река", која четврти месец производи струју и "Златарске реке", за које је Општина издала грађевинску дозволу, улажем свој новац, без ичије помоћи - каже прибојски гастарбајтер у Аустрији, власник фирме "Златар енергетик", Мурат Лугоња, додајући да је трновит пут до сагласности и да је морао да гради трафостаницу и далековод. 

ПИЛАНА ИЗ 1928.

ПИЛАНУ у селу Дражевићи - први индустријски погон у општини (1928. године), купили су Нововарошани Владан Василић и Предраг Думбеловић. За градњу "поточаре", снаге 70 квч, вода има пад од 28 метара, а решили су имовинске односе.

ОПШТИНА КУПУЈЕ ВОЈНУ ХЕ

- OПШТИНА купује војну централу у Бистрици, првенац на овој реци, изграђену пре 30 година у тунелима крај Лима - каже Димитрије Пауновић, председник СО Нова Варош.- Неопходна је санација цевовода, ревитализација две турбине снаге 880 квч, како би се добиле субвенције и статус повлашћеног произвођача струје.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

bistrica hidroelektrana