Није необично што данас, међу стрелцима, у противградној заштити има жена. Али једна међу њима јесте необична - стрелкиња је на Пониквама, изнад Ужица, има 76 година, а на облаке пуца дуже од три деценије. И док неки, због нередновних примања одустају од овог посла, она се не предаје.

Ужичка Ани нема четири пиштоља, али има читаву ракетну станицу. Живот је посветила борби против градоносних облака, осматрању неба и чувању народне имовине. Зато се Станка од радио-станице не одваја.

„Ово је најпрече, ово је највећа брига. Кад ми узму радио-станицу у септембру, раздуже те, нема... Саживео си се ти са том станицом и готово“, каже Станка Ристић, стрелкиња противградне станице на Пониквама.

За болест нема времена, живот је, каже, никада није мазио. Најсрећнија је када има довољно ракета.

„Битно је да овај народ одбраниш од града. Нису битне паре, нису битне - битан је онај посао кад радиш да га цениш. Ја сам знала да они плаћају 4.000 динара, па шта ћу“, говори Станка.

Упркос годинама, а 80. се ближи, још је хитра и поуздана. О свом послу говори са много елана.

„Наместиш брзину, брзо укључиш и паалии“, објашњава бака како се пуца на облаке.

У животу између неба, тмурних облака и плодних њива и воћњака, Станка је пронашла своје задовољство. Срећна је кад кажу да је спасла њиве и кад се са Поникава чују њене ракете.

„Кад бих живела још 10 година не бих напуштала - не бих, и да, што викали, покољенце да дођем овде ако будем била способна да убацим ракете и да радим“, говори кроз осмех ова 76-годишњакиња.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.