Туристичка регија западна Србије је најатрактивнија туристичка дестинација у Србији у чијем саставу су Златибор, Тара, Златар, Голија, Мокра Гора са Шарганском осмицом и Дрвенградом, музеј Сирогојно, манастири Милешево и Рача, каже директор Туристичке организације регије Западна Србија Мирослав Рађен.

"Свако од потенцијалних туриста код нас може пронаћи нешто за себе, како у летњој тако и зимској сезони. Ми на Сајму насупамо обједињено од 2007. године, што се показало као изузетно добар рецепт. На једном јединственом штанду су туристичке организације Ужица, Чајетине, Бајине Баште, Ивањице, Ариља, Пожеге, Којерића, Пријепоља, Нове Вароши и Сјенице", каже Рађен који учествује на 38. Сајму туризма у Београду.

“Планински доручак” је пројекат који радимо у сарадњи са регионалном развојном агенцијом, наводи он, додајући да је идеја да се традиционални производи пласирају у угоститељске објекте, хотеле и ресторане.

"На менију имамо комплет лепињу, качамак, златарску питу од хељду, уштипке и нека, по мало, заборављена јела. За овај сајам смо као новину припремили картице лојалности, где су укључени хотели, сеоска домаћинства, ресторани, различити типови попуста и услуга и до 50 одсто за сталне посетиоце наших дестинација", истакао је Рађен.

Директор ТО Ивањица Радомир Лишанин као велики потенцијал те општине истиче планину Голију, једини резерват биосфере.

"Велика шанса за наш крај је што држава, односно скијалиште Србије треба да улажу у почетни центар на Голији. Још у старој Југославији Ивањица је била зачетник сеоског туризма. Први организовани долазак туриста био је у селу Девићи. На туристичкој мапи Србије и сеоског туризма заузимамо јако значајно место и имамо пуно квалитетних домаћинстава", изјавио је Лишанин.

Наводи да је та општина добитник три туристичка цвета, а то је најпрестижнија награда у једној области коју додељује ТО Србије.

"Имамо јако добре и репрезентативне смештајне капацитете, међу којма се налази хотел Парк. А оно што бих назвао нашим чедом и што бих издвојио као најлепшу манифестацију је Нушићијада која ће се ове године одржати од 26. до 28. августа", закључио је Лишанин.

Пријепоље има предивне сопотичке водопаде, Камену Гору, Јабуку, манастир Милешево које је број један у понуди са Белим анђелом, каже директорка ТО Пријепоље Драгана Вараклић.

"Оно са чим туристи, можда, нису упознати је то да у конацима манастира Милешево постоји могућност смештаја што је јако интересантно. Имамо прелеп град, где нема гужве, али и две реке које испуњавају све наше посетиоце. Храна нам је, у сваком случају, адут број један", рекла је Вараклић.

Новитети у туристичкој понуди, каже она, биће завршени до краја године.

"То се односи на Савине испоснице, као и приступне стазе које се праве у овиру њих надомак манастира Милешева, а ту је и Видиковац. Манастир Милешево годишње посети око 170.000 туриста. Град Милешевац, Хисарџик и Савине испоснице је нешто што ће тек бити примамљиво за туристе", нагласила је Вараклић.

Директор Туристичко-спортског центра Златар Ивана Нованковић, каже да је акценат њихове понуде на специјалном резервату природе Увац, односо невероватним укљештеним меандрима Увца и белоглавог супа.

"Нисмо запоставили ни све природне потенцијале и културно историјске знаменитости. Ове године су са нама представници хотелијера који су ту да представе своје садржаје за потенцијалне кориснике, и то су углавном садржаји у виду велнес и спа центара и играоница за малишане. На нашем штанду посетиоци могу да дегустирају питу од хељде, златарски сир и сугурна сам да онда неће имати дилему где ће провести своје одморе, на доброј висини планине Златар", изјавила је Новаковић.

Крајем 2012. године и почетко 2013. општина Нова Варош уложила је огромне напоре да врати планину Златар на туристичку мапу дестинација за посетити, каже Новаковић наводећи да је то заста било напорно.

"Али резултати и подаци из 2014. су били изненађујући и позитивни за нас, тада је на Златару било 27.000 остварених ноћења, док је у 2015. та бројка се увећала за знатиних 17 одсто што само даје подстицај и мотивацију туристичким радницима за даљи рад у овом правцу", објашњава Новаковић.

Директор ТО Ариље Братислав Луковић, изјавио је да се ова општина углавном фокусирала на природне потенцијале, здраву природу, здраву воду, здрав ваздух.

"На наш штанд поставили смо производе углавном од малине, због тога што је наша општина позната по малинама, али и по текстилу. Ове године нудимо излете у водену пећину, Височку бању на излетишта, видиковце. Поред тога нудимо и оно стандардно када је западна Србија у питању, а то је гостопримство и добра храна. Туристи који се одлуче да посете Ариље имају прилику да пробају малину, сушену малину, малину у меду у чоколади, али и да је беру и понесу кући", рекао је Луковић.

Према његовим речима, смештајни капацитети су углавном проблем свима у западној Србији, нарочито у Ариљу.

Павловић Обрад из Спортско-туристички центра Бајина Башта, каже да је највећи бренд тог краја Дринска регата, највећа манифестација у овом делу Европе на води.

"Свакако ту су планина Тара, река Дрина и цео тај регион који је веома атрактиван за све туристе. Ми се сваке године трудимо да изађемо са неким новим садржајима и програмима посебно за летњу сезону тако да ће људи који дођу на лето тамо имати доста нових садржаја који ће их очекивати и доста занимњивих ставри да проведу свој одмор на нашим дестинацијама", истако је Павловић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

nova varoš priboj prijepolje zlatar užice zapadna srbija