Zamena kotlova sa mazuta na drvnu biomasu i rekonstrukcija toplovoda primarni su ciljevi u radu preduzeća „Energija Zlatar NV“ tokom 2016. godine. Investiranje je neophodno jer zbog zastarelosti postrojenja i mreže, raubovanih u protekle gotovo četiri decenije, gubici su sve veći, a intervencije na otklanjanju kvarova sve učestalije i skuplje. Situacija je u ovom segmentu katastrofalna. Samo na jednom od kotlova smo od početka grejne sezone imali čak 11“krpljenja“, ističe Nikola Jelić, v. d . direktora „Energije“.

U poslovodstvu ovog preduzeća, koje trenutno gazduje sa šest kotlarnica u gradu i toplotnom energijom zagreva više od 50 hiljada stambenih i poslovnih kvadrata, procenjuju da će im za realizaciju ove prve faze investiranja u rekonstrukciju postrojenja i mreže biti potrebna sredstva od oko 12 miliona dinara.

- U planu je da prvo saniramo stanje na toplovodu ka Starom polju na kome je mreža gotovo u fazi raspadanja. Prioritetna je ugradnja dva kotla na biomasu ukupne jačine od 300 kilovata, koji bi bili mobilnog, takozvanog kontejnerskog tipa. Vrednost investicije ugrubo se procenjuje na oko pet miliona dinara, a realizacijom ovog projekta znatno bi unapredili kvalitet isporuke toplotne energije i pojačali režim grejanja u ovom delu grada, kaže Jelić i dodaje da su među prioritetnim poslovima i modernizacija kotlarnice na Branoševcu koja podrazumeva ugradnju dva kotla na pelet jačine po 300 kilovata, kao i još par dodatnih intervencija na sanaciji. Ovi radovi bi koštali otprilike oko sedam miliona dinara.

Uz saglasnost Opštinskog veća, „Energija“ je pre nekoliko dana i zvanično preuzela gazdovanje nad internom kotlarnicom Predškolske ustanove „Paša i Nataša“, a u ovom preduzeću kažu i da su pokrenuli inicijativu da po istom modelu preuzmu odgovornost i za upravljanje nad kotlarnicom u OŠ „Živko Ljujić“. „Ukoliko ovakvu ideju sprovedemo u delo i dobijemo potrebne saglasnosti osnivača i škole, u planu je da u cilju bolje efikasnosti grejanja i smanjenja troškova, ugradimo dva kotla na bio masu od po 300 kilovata, a da toplu vodu eventualno iskoristimo za osposobljavanje već decenijama neupotrebljivog školskog bazena“, ističe novoizabrani direktor „Energije“i dodaje da bi ova investicija okvirno dostigla cifru od oko devet miliona dinara.

Na pitanje kakav je epilog preporuke opštinskih većnika da se sadašnja cena usluge isporuke toplotne energije u kategoriji građana od 96,8 dinara po kvadratnom metru snizi za desetak odsto, Jelić odgovara da bi zbog trenutnog pojeftinjenja mazuta na tržištu to i bilo izvodljivo, ali da bi u tom slučaju investicije, koje su stvar urgentne potrebe, a ne pretencioznih planova menadžmenta, bile „nemoguća misija“.

- Ako bude bilo prostora, snizićemo cenu, ali, kako trenutno stvari stoje, to bi nam gotovo u potpunosti ugrozilo planove na polju modernizacije postrojenja i mreže. Dodatni problem u poslovanju i „omča oko vrata“ jeste i slab procenat naplate, koji je naročito primetan u proteklih par meseci. Korisnici centralnog grejanja u Novoj Varoši trenutno duguju oko 13, 5 miliona dinara, od čega je dug građana oko 9, 5 , a privrede blizu četiri miliona dinara, kaže Nikola Jelić Brđo. On ocenjuje da je od 1. decembra znatno pojačan režim grejanja u svim zonama grada, a da su primedbe građana na kvalitet isporuke toplotne energije minorne i sporadične. „Građani će imati vrele radijatore i u nastavku grejne sezone, zaliha u energentima ima dovoljno, a u slučaju „ledenih dana“ i po potrebi ćemo još intenzivnije zagrevati stanove, javne i poslovne prostorije“, obećavaju u poslovodstvu „Energije“.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.