Amra Musić (46) iz Nove Varoši prva je žena taksistkinja u gradu na padinama Zlatara. Ona se svakodnevno uspešno bori protiv predrasuda i to za volanom "Taksi prevoza". Nije planirala da se profesionalno bavi poslom koji slovi za muški, ali su je na to naterale okolnosti i borba za egzistenciju.

Do pre dva meseca, Amra je bila samo brojka na evidenciji tržišta rada. Nezaposlena je duže od sedam godina, a pre toga se oprobala na različitim privremeno-povremenim poslovima . Radila je kao poslastičar, privatni preduzetnik, administrativac, ali nigde nije uspela da se udomi na duže staze. A onda je izbor pao na taksi vozača.

- Kad žene mogu da budu vojnici, piloti, policajci, zašto ne bi mogle i taksisti. Volim vožnju i rad sa ljudima, a započinjanje ovog biznisa ne iziskuje puno para. Zadovoljna sam, volim svoje novo zanimanje, dinamično je i nepredvidivo. Razmenim i po koju lepu reč sa mušterijama, svojim sugrađanima, skromno zarađujem i konačno sam svoj gazda, kaže novopečena taksistkinja iz grada na padinama Zlatara. "Teško jeste, radni dan često započinje i pre šest, kad je pazar "tanak", radi se i po 12 sati. Uvek moraš biti ljubazan i raspoložen. Za volanom je stres svakodnevan, pogotovo za one koji nemaju dovoljno iskustva. Tu je i vožnja po našim planinskim vrletima, po noći, zimi, ledu, ali, na kraju se svaki problem nekako prevaziđe, ako imaš volje, a nemaš drugi način kako da zaradiš za hleb", dodaje ona.

Amra kaže da bez fakultetske diplome i nije imala puno izbora. Na svojoj koži je dobro osetila da sredovečna žena, pritom samohrana majka dvoje dece, za poslodavce nije dobrodošla, čak ni za slabo plaćene poslove konobarica, kuvarica, trgovkinja i slično. Zato joj se taksiranje učinilo kao gospodska rabota. I nije se pokajala. Njeni najbliži i kolege je podržavaju, pravi su džentlmeni, kaže, iako im je "udarila" konkurenciju. Doživljavaju je kao sebi ravne, a pozitivna iskustva ima i sa pripadnicima Policije.

- Sa mušterijama je, međutim, u početku išlo malo teže. Bilo je tu čuđenja otkud žena vozač taksija, gledali su me sa nevericom, pomalo i strahom kad sednu na mesto suvozača, ali za kratko vreme pridobila sam simpatije i poverenje Novovarošana. Već imam svoje stalne mušterije, od kojih su, ipak, većina žene. One me bodre da se ne predajem i da nađem svoje mesto u muškom zanatu, priča Amra i dodaje da je posao taksiste i pun anegdota i komičnih situacija, ali i neprijatnih stvari koje je, međutim, brzo zaboravila. "Dešava se da neženje, pogotovo one sa sela, broj taksija po neki put koriste i za diskretno udvaranje. Informišu me o svom imovinskom stanju, stočnom fondu, kućama i slično, ne bi li ostvarili bilo kakav kontakt. Ali, nikad to ne prelazi granicu dobrog ukusa, šta više, zna i da me nasmeje i oraspoloži", priseća se kroz smeh novovaroška taksistkinja.

Ona dodaje da, ipak, nije sve tako "ružičasto" i da se vozeći taksi uverila da predrasuda ima dosta, čak i više nego što je očekivala. Ona, međutim, ličnim primerom pokazuje da striktna podela na muško-ženske poslove pada u vodu. Amra će, dok god to bude finansijski isplativo, fijat punto voziti ulicama Nove Varoši, prkoseći mitu o ženama-vozačima koje bi u saobraćaju trebalo izbegavati.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.