Skoro svako šesto od ukupno 6.000 domaćinstava u opštini Nova Varoš na spisku je sudskih i privatnih izvršitelja za prinudnu naplatu. Najviše duguju za komunalije, struju, mobilni telefon i  bankama za ratu kredita.  

Oglasne  table u Novoj Varoši pune su obaveštenja o licitacijama  za prinudnu prodaju televizora, veš-mašina, automobila, zanatskih mašina ... Ispod cene se prodaje i poljoprivredno zemljište, ovce, krave, volovi... 

Međutim, prinudno se naplati tek 20 do 25 posto dugova.

- Kada su izvršitelji popisali  tele i oglasili da ga prodaju za bagatelu, uplašio sam se da je vrag odneo šalu. Pozajmio sam pare od komšije i požurio da platim dug, koji je u međuvremenu narastao nekoliko puta. Pošto smo i ja i supruga ostali bez posla vratili smo se u selo da ne bi bili državi na vratu, a deca su zbog škole ostala da žive u stanu u gradu. Zbog besparice nisam imao da platim komunalije i grejanje, pa se dug nagomilao – priča jedan od meštana. 

U Komunalnom preduzeću „3. septembar“ gde su utužili 230 građana i 30 pravnih lica, kažu da su primorani na ovakav potez. Tužbu za prinudnu naplatu protiv pedesetak potrošača podnela je i „Energija Zlatar NV“ koja je prošlog leta preuzela gradske kotlarnice i greje oko 720 stanova i pedesetak poslovnih objekata. 

-Ima pojedinaca koji račune ne plaćaju godinama ali ne uspevamo da namirimo dug jer zvanično nemaju nikakva novčana primanja niti imaju stvari koje bi mogle da se prodaju. Čak četvrtina potrošača ne izmiruje redovno račune za vodu, iznošenje smeća ili još ima stari dug za grejanje, što sve opterećuje rad preduzeća.Trenutno sudskim putem potražujemo  32 miliona dinara, a procena je da  čak polovina dugova nikada neće biti naplaćena – kaže Vesna Cuparić, šef službe naplate u Komunalnom preduzeću.

Samo kod privatnog izvršitelja Radiše Petrića iz Prijepolja  nalazi se skoro hiljadu naloga za prinudnu naplatu duga od Novovarošana. Svi oni će pored osnovnog duga i kamate morati da plate i troškove rada privatnog izvršitelja koji su minimum 3.600 dinara.

- Prinudno naplatiti dug nije ni malo jednostavno mada su i sud i zakon na vašoj strani. Mnogo je sirotinje pa često nemate šta da popišete za prnudnu prodaju, jer zakon ne dozvoljava da se na licitaciju daju šporet, frižider, krevet i druge stvari neophodne za život. Često smo nemoćni i kada su u pitanju dužnici koji voze skupe automobile i žive u luksuzu. Sve što bi moglo na prinudnu prodaju vodi se na drugog i oni su zvanično „goli kao pištolj“ pa vam ne preostaje ništa drugo osim da konstatujete da je dug nenaplativ – prenosi Petrić svoja iskustva.

U javnim preduzećima kažu da su troškovi sudskih izvršitelja često veći od duga potrošača.

- Mi smo u obavezi da unapred platimo privatnim izvršiteljima za njihov rad, što su često bačene pare jer u većini slučajeva oni i ne naplate dug od naših potrošača a nisu ni u obavezi da nam vrate novac za neodrađen posao. Njihov rad je uspešan samo tamo gde dužnici imaju platu ili penziju, ali i tada se na naplatu duga čeka mesecima – kaže Suzana Šuljagić, direktorica Komunalnog preduzeća „3. septembar“.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.