Горштаци нису заборавили  старинске оставе за плодове јесени. У земљи, и на највећем мразу, кромпир, цвекла, шаргарепа, ротква – остају сочни.

И поред нових грађевинских материјала и термо-изолација, којима зидају и опремају куће, становници села на падинама Муртенице не заборављају трапове – у земљи ископане старинске оставе за поврће. Горштаци користе вековно искуство, па плодове јесени овде остају сочни до пролећа и почетка лета. 

- Ни на највећем мразу - у трапу нема зиме за кромпир, цвеклу, шаргарепу, роткву и друго поврће. Земља дуго чува свежину јер је у трапу једнака температура, зими је топло, а с пролећа хладније него напољу, па плодови неће да клијају. Ако и крене клица - откине се, па кромпир из трапа дочека нови род - казује Секула Недић (60), пољопривредник из нововарошког села Негбине, зашто се планинци не одричу начина на који су преци бринули о зимници.

Вековно искуство – нема зиме за кромпир у трапу

Лепе октобарске дане петочлана породица Недића, којој су главни приходи од сточарства и млека, искористила је да у трап смести неколико товара кромпира, а остало поврће ће из врта повадити до Лучиндана.На окућници се за трап бира оцедито и осушито место, да ово зимско спремиште не смета свакодневним активностима домаћинства, а да је лако доступно зими, кад загуди северац и на планини нападају снегови до метра.

Семенке тикви и венце лука домаћица Славица суши испод настрешнице сеника

- При копању трапа величине два са три метра и високог непуна два метра, указа се стена, па смо користили и „хилти“ бушилицу - прича Секула о радовима од пре десетак година. - Изнад трапа је бетонска плоча и земља, а унутра не могу да продру вода, а ни мишеви. За разлику од некадашњих, стиропор је једини нови материјал на дрвеним вратима, док остава има и калкан, да се одозго убацује кромпир.

Куће у засеоцима Негбине под скутом планине

Неки од комшија поврће чувају у подрумима са земљаним подом или мањим траповима и ископима у двориштима, обложеним буковим талпинама.Ови објекти се зими, на ниским температурама, не отварају често, тек да се узму залихе за коју недељу.Трапови су, иначе, у временима похара и ратова, били и скривнице и склоништа.

УКУС „БРАШЊОВАЦА“

- Не може се поредити свежина и укус кромпира из бетонских подрума и земљаних трапова. Још кад се испеку они бели кромпири, „брашњовци“, познате старе сорте – подсећа Секула и додаје да су се некада на њивама, док сељаци нису дигли руке од сетве кромпира за тржиште, и јеловни и семенски кромпир чували до пролећа.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.