To što je nova školska godina počela bez štrajka prosvetara nije umanjilo pometnju koja je u školama zavladala nakon stupanja na snagu izmena i dopuna pravilnika o finansiranju, kao i liste tehnoloških viškova i slobodnih radnih mesta u prosveti. I u novovaroškim obrazovnim ustanovama sa zebnjom su dočekali prvi septembar, ali u ovdašnjim obrazovnim ustanovama brojne novine, ipak, nisu izazvale poremećaje značajnijeg obima što je bio slučaj u brojnim drugim školama u Srbiji.

Veliko nezadovoljstvo među prosvetarima, ali i nenastavnim osobljem izazvali su naročito novi pravilnici o finansiranju, posebno u osnovnim školama, po kojima su ugrožena radna mesta sekretara, pedagoga, psihologa, logopeda, medijatekara, ali i servirki, domara, blagajnika...Tako su logopedi i medijatekari ukinuti u osnovnim školama, a osmoletke koje imaju manje od 32 odeljenja morale su da otpuste ili psihologa ili pedagoga. Najveći broj sekretara ostao je bez dela plate jer tek sa 32 odeljenja mogu da prime punu zaradu. Na svako odeljenje manje, otišlo im je tri odsto od plate. Isto važi i za bibliotekare.

- Logoped i medijatekar nisu ni bili stručno zastupljeni, a na ukupno 33 odeljenja pripada nam jedan bibliotekar. Po jedan pedagog i psiholog su zadržali radna mesta. Tehnoloških viškova nemamo, a norma pojedinih profesora dopunjena je radom u ovdašnjim uglavnom srednjim školama, kaže Risto Popović, v.d. direktor OŠ„Živko Ljujić“ u kojoj nastavu pohađa ukupno 784 učenika.

I u srednjim školama kažu da se u novonastaloj situaciji dovijaju kako znaju i umeju sve u cilju da se, u skladu za zakonom, optimalno sačuvaju radna mesta, a da sa druge strane, ne trpi kvalitet u nastavi.

- Smanjenje učeničke populacije reflektuje se na gotovo sve segmente rada u prosveti. Manji broj đaka utiče i na smanjenje časova odnosno profesorske norme, ali se negativno odražava i na nenastavno osoblje. U administraciji je norma prepolovljena, jedna spremačica je tehnološki višak, dok se profesorska norma dopunjava u drugim školama. Pojedini profesori su prinuđeni da do punog fonda časova dođu radom u školama i van teritorije novovaroške opštine, ističe Branka Rakonjac, direktorka Gimnazije „Pivo Karamatijević“.

Direktor Tehničke škole Milivoje Ćirović takođe smatra da probleme nisu izazvali samo novi pravilnici o finansiranju već i sve evidentnije smanjenje broja đaka.

- U Tehničkoj školi su najugroženiji nastavnici praktične nastave, a delimično i drugi profesori i nenastavno osoblje. Tehnološki višak je tako jedan nastavnik praktične nastave, dok dva fond časova nadoknađuju u susednim opštinama, domar i finansijski radnik pola norme dopunjavaju u školi u Akamčićima i Gimnaziji, a jedna čistačica je otišla u penziju, ovako Ćirović u najkraćem opisuje najnoviji presek stanja u Tehničkoj školi.

Kako će se stvari oko prilagođavanja novom pravilniku i na temu tehnoloških viškova u prosveti odvijati u narednom periodu, u ovdašnjim školama niko, međutim, nije hteo da prognozira. U granskim reprezentativnim sindikatima smatraju da su u resornom ministarstvu prouzrokovali haos jer posao oko izmena pravilnika nisu uradili na vreme i kako bi trebalo, te da pojedini direktori skrivaju pojedina slobodna radna mesta, kao i da se ne rešava ogroman problem oko zapošljavanja na određeno vreme jer je čak 16.000 od ukupno 100.500 zaposlenih u školama nema ugovor za stalno.

Prosvetne vlasti tvrde da priča o masovnim otpuštanjima posebno sekretara, pedagoga i psihologa zaposlenih u školama ima i drugu „stranu medalje“. Analiza Ministarstva prosvete je, naime, pokazala da su škole u prethodnom periodu masovno kršile stare pravilnike o finansiranju, da su zapošljavale mnogo više ljudi nego što su imale pravo, ali da za to niko nije odgovarao. Kada su viškovi u pitanju, u Ministarstvu prosvete odbacuju kritike da postoje bilo kakve „liste za odstrel“ jer su one prvi put javne, a da se racionalizacija radnih mesta u prosveti i mreže škola konačno mora sprovesti. Izgleda, međutim, da prosvetarima sa svim ovim novinama nije kraj mukama. Pitanje je šta će se dešavati u školama kada 12. oktobra stupi na snagu Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Hoće li tim Zakonom u penziju biti ispraćeno oko tri hiljade učiteljica i nastavnica, kao i ko će, usred školske godine, popuniti njihova radna mesta.

Ove školske godine rad će, međutim, biti mnogo jednostavniji učiteljima u izdvojenim, uglavnom seoskim odeljenjima, gde u kombinovana odeljenja idu zajedno učenici od prvog do četvrtog razreda. Učitelj koji zajedno drži čas đacima sva četiri razreda više ne mora da nosi četiri dnevnika i u svaki upisuje čas, već ima ima jedan, kombinovani dnevnik.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.