Војвода чека белег јунацима слободе

zlatarinfo.rs (Д. Гагричић) 03. октобар 2015. године Друштво Коментари

Трг војводе Петра Бојовића Предлог урбаниста и вајара да се споменик подигне на неуређеном терену некадашњег језера на Тргу (фото: Д. Гагричић)

Зашто је Општинско веће одбило предлоге за подизање споменика ратницима 1912-1918. године? Нису ни разматрали понуђену локацију, а како прикупљати средства донатора без утврђеног место градње и идејног пројекта? А што да иза овог пројекта за понос генерација не стану град и општина?

Општинско веће Нове Вароши одбило је предлоге Одбора за подизање споменика ратницима 1912-1918. године, а није се ни изјашњавало о кључном захтеву - локацији на којој би се одужио дуг славним прецима.

Нова Варош је један од ретких градова без обележја учесницима отаџбинских ратова. Одлуку о подизање белега у славу и част 2.000 ратника, од којих је 1.200 остало на бојиштима од Лима до Куманова, од Дрине и Цера до Кајмакчалама, у „плавим гробницама“ или у логорима – пре четири године донео је Одбор за обележавање 100-годишњице ослобођења од Турака. Тада је, пак, сугерисано да то буде круна обележавања века одбране Србије у Великом рату.

Чланови Одбора, тела које је пролетос формирало Веће, определили су се, после разматрања предлога урбаниста и имовинско-правне службе СО о низу локација у градском језгру, да се споменик подигне на неуређеном травнатом терену некадашњег језера на Тргу, између скулптуре војводе Петра Бојовића и Дечјег вртића.

Јесу ли валсти „везане руке“, је ли неко „бацио око“ на ову локацију? Јесу ли валсти „везане руке“, је ли неко „бацио око“ на ову локацију?

Одбор је прихватио мишљење Горана Чпајака, професора Факултета примењених уметности у Београду, вајара светског гласа, да би два белега, иако одвојени - већ постојећи споменик војводи Петру Бојовићу и нови његовим ратницима, представљали идеалну амбијенталну целину.

Овде је, иначе, пројектантска кућа из Ваљева „Хабитат“, која је пре две године радила урбанистички пројекат изградње и уређења Трга војводе Петра Бојовића, предвидела једно спомен-обележје.Одбор је предложио да локација споменика ратницима буде усаглашена са тим пројектом. 

ИЗГОВОР ИЛИ „ГЛУВИ БАРУТ“

Да би се остварио овај подухват, за понос и памћење генерација, у Одбору су сматрали да је неопходно да иза њега стане цео град и општина. Зато је и у писму упућеном Већу 2. септембра, затражено да се у састав Одбора укључе и представници Општинског већа и СНС, кључне стране у владајућој коалицији, а да Дирекција за изградњу брине о расписивању јавног огласа за идејно решење и подизању споменика.

Предлози су, међутим, брзопотезно одбијени на седници Већа, које је крпило кворум и било у крњем саставу, без чланова СПС, коалиционог партнера СНС.Иницијатива се спотакла на другом степенику: да ли се то само чекао изговор, или је у овом случају пуно „глувог барута“?

- Очекивали смо значајније ангажовање овог Одбора, не само у давању предлога и покретања иницијатива, које би се изгледа, по замисли чланова овог тела највећим делом финансирале из општинске касе, већ и у прикупљању новчаних средстава. У буџету нема пара за ову намену, а уверен сам да подизање споменика не би утицало на подизање квалитета живота грађана, што је наш примарни циљ - рекао је на седници Већа Димитрије Пауновић, председник Општине, позивајући Одбор на покретање шире акције међу грађанима, па ће се општина, ако буде одјека, одазвати према могућностима.

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА

Јасно је као дан да су изневерена очекивања: и нејаког Одбора и свемоћног Већа. Али, остаје неколико отворених питања: зашто се челници општине нису укључили у процес утврђивања предлога локације споменика који је од посебног историјског, културног и моралног значаја за Нову Варош и Стари Влах? Ако су рачунали да тамо имају своје предствнике - троје запослених у општинској управи (урбанизам, имовинско-правна служба и Дирекција за изградњу) – е зашто онда нису уважили њихове ставове и предлоге? Зашто је Веће кратку пажњу поклонило овој тачки дневног реда, тек да је отаља?!

Зар није апсурд тражити средства донатора ако нема утврђене локације и идејног решења споменика?! С друге стране, има и оних који неће белег ратницима, па ни разговоре на ову тему. Зашто онда власт не каже гласно и јасно што су јој „везане руке“ и је ли неко „бацио око“ на предложену локацију.Па нека понуде неку другу...

И врапци знају да је општина у тешкој економској ситуацији, можда још теже падају велика кадровска оскудица на многим пољима или сужавање избора на мале страначке квоте, те да је камен о врату то што инвестиције не прелазе Увац, посебно је кобан недостатак у индустрији, као и да су се угасили неки погони, испоставе или фирме из Београда и републичког ранга у некад „општини од стратешког значаја“. Али, да ли смо толико сиромашни, да нема за белег оних чијом је крвљу заливена слобода?! И чијим је то парама подизано десетине партизанских споменика у Новој Вароши, неки премештани...?

Без обзира на неке грешке у корацима, можда и несналажења, и то обе стране, морају се тражити решења, пре свега за локацију белега, погледати у очи и ставове, мишљења и одлуке бранити снагом аргумента, а не силом функције, положаја или страначке и личне искључивости! Одбору за подизање споменика неопходно је кадровско појачање, па и смене и оставке појединаца, чија је концепција акције неприхватљива или неостварљива или су чланови „трн у оку“ власт?!

Морамо видети даље од По(д)с(т)раног потока... Да се не би уписали у историју бешчашћа? Да нам се потомци не би стидели?!

ОБНАВЉАЊЕ ПАМЋЕЊА НАРОДА

Поштовање историје и традиције сопственог народа је аманет предака, а требало би, ваљда, да буде и циљ савременог друштва.Око 2.000 ратника, заточеника и заложника слободе, од којих је 1.200 положило животе на олтар отаџбине, има потомке у нашој општини, Старом Влаху и Србији. Готово да нема породице чије предак, деда или прадеда, није остао на вечној стражи слободе.

Подизање споменика није само обнављање памћења народа, већ и бележење трага историјског постојања и отварања двери будућности. Расути гробови и душе јунака нас опомињу сто година...

ЕКСПОНАТИ МУЗЕЈА БЕЗ ЗАШТИТЕ

У Новој Вароши су, очигледно, дубоки корени и видљиви остаци бољшевичко-коминтерновског односа према прошлости - затирања трагова народа, гурања традиције и историје у заборав, страсног одрицања предака и корена, надметања ко ће брже и дубље да у заборав потисне солунске ратнике. Јер, како другачије објаснити да у пре три године отвореном Завичајном музеју ништа није урађено на комплетирању поставке докумената о минулом веку, да нема неопходног проширења, а још је горе што је изостала видео заштита вредних експоната.Нема ни изложбе сведочанстава о страдању народа у Првом светском рату, а ни бриге о споменичком наслеђу с почетка 20. века?

Сећање на славног земљака војводу Бојовића у Музеју и даље чува само једна слика, а у неким другим случајевима утркују се појединци у програмима у славу војсковође, а заборављају 2.000 ратника из његовог завичаја?!

Oznake: prvi svetski rat zavičajni muzej trg vojvode petra bojovica spomenik junacima opštinsko veće


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.