Из бушотине дубоке 74 метра потекла вода на врх Чука Пет домаћина u засеоку Бобовићи гаји сто грла говедa.

Трагајући за водом уз помоћ рашљи (бакарних жица) и сврдла бунарџије из Ариља открили су воду на врх Чука, на око 900 метара изнад буковичког засеока Бобовићи. Из камена, са дубине од 74 метра, потекло је 5,2 литара у минуту.

Откриће за неверицу и причу у безводним селима под Јавором, где две деценије слушају обећања власти о довођењу воде. Откриће је пробудило наду да ће овде за навек погасити жеђ која познате сточаре мучи два века. Пет домаћина на око 200 хектара родне белокаменице гаји 100 грла говедa, а само на паши једног домаћинства је 17 крава.

- Рашље су показале ток воде. Јесте необично, на врх каменитог брда, али ту нема омашке... Копали смо до сада преко хиљаду бунара, па и до 201. метра, као у Дугој Пољани за 26 кућа или до 141. метра у чачанској Дренови – казује бунарџија Никодин Томић из радње власника Мирка Зимоњића из Ариља.

Мештани су хтели да одустану на 50. метру, али су бунарџије бушиле „на свој трошак“. Бушећа гарнитура је за пола дана нашла воду на 68. метру, а трагали су до 74 метра. Кад је кроз постављене цеви, уз помоћ агрегата, шикнуо гејзер, пет домаћина - Војо, Радосав са синовима Богуљубом и Стевом и браћа Драшко и Раде Поповић, познатији као Бобовићи, за сваки метар бушотине платили су по – 50 евра.

Припреме за радове - стижу нове резервоари

- На коти од 1. 300 метара, испод Коњске главе, у време „старе границе“, био је извор звани “Низамска вода“, са кога су пили војници из турске кршле – казује Драшко Бобовић, запослен у Полицијској станици. - Када смо пре три године ту машином закопали три и по метра – точило је као цигара. Међутим, сутрадан – није било ни капи, вода побегла...

Бобовићи ће ових дана на бушотини извршити и другу пробу издашности. А већ су наручили пумпу, каблове за струју, црева, спремају се за градњу малог постројења на Чукама. Цео подухват коштаће око 7.500 евра, надају се и помоћи да утоле жеђ... 

Вода је овде деценијама мука, нада, сан... И будни су је сањали домаћини и планинке, чобани, козбаше, пластиоци и жетеоци. Трзале се у сну поспане снаше да са буцама на самару коња не закасне на Мујиновића врело, удаљено два километра, да их сунце не затекне у путу... Доводила се вода са пиштала и танких извора...

Под Јавором се од вајкада говорило: „Све остави – тор престави, откуј косу...“ Ново време, са мало чељади и руку, али са старом муком кад упече звезда и брзо испије воду у копаницима и лачинама, где се стока поји, али и укапе кућне залихе, донело је нову изреку: „Све остави – дотерај цистерну воде“. А до Љесковца у Кладници, где из брда бије река, има седам километара...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

bukovik