Student Milenko Gordić iz Nove Varoši planirao je da tokom leta putujući biciklom poseti tetku koja živi u Sloveniji. Maltene preko noći je potpuno promenio plan. Uz skromn budžet obišao je veću turu i imao najbolje iskustvo u životu.

Milenko Gordić je bio prvak države u juniorskoj i mlađoj seniorskoj konkurenciji u bacanju koplja, takmičio se na Balkanskom prvenstvu, a onda se povredio i nije mogao više da se nadmeće. Kupio je bicikl i tu se rodila nova sportska ljubav. Na logorovanje na Perućcu ovog leta je iz Beograda, gde studira DIF, takođe otišao biciklom, a tamo je upoznao bivšeg kolegu s fakulteta, alpinistu Nikolu Jokića. Reč po reč, shvatili su da bi obojica volela da idu na dužu rutu biciklom.

Gordić je duže vreme planirao da pedalajući kroz Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju poseti tetku u Celju. Pripremao se da ide sam, međutim dva dana pred put dogovorio se da Jokićem da mu i on pravi društvo. Nikola i Milenko su noć pred put promenili plan i trebalo je da svrate u Budimpeštu. A onda je ubrzo usledio novi preokret - ićiće i do jezera Balaton. Veliki deo su noću vozili, spavali su tek pred zoru, da ne bi gubili vreme u postavljanju šatora, i onda oko podneva kretali u obilazak gradova.

"Nigde nismo žurili, ceo svet je bio naš. Kada ideš biciklom nisi vremenski ograničen i možeš da ideš gde hoćeš. Mnogo se osećaš slobodno, sve ti je ravno. To je prediva osećaj. Naravno, bilo je i momenata kada se raspoloženje promeni. Dođe ti u sekundi da slomiš bicikl i da batališ sve gde si pošao, a posle toga nailaziš na predele koji te oduševe da prosto ne možeš da veruješ koliko si srećan", ispričao je za MONDO Milenko.

Mic po mic, iako to nije bio plan, Nikola i Milenko su prešli ukupno 2.350 kilometara za 15 dana i sve to sa skromnim budžetom od 200 evra. Prošli su Dunavsku i Alpsku biciklističku rutu, obišli Budimpeštu, Bratislavu, Beč, Linc, Salzburg, Ljubljanu...

"Kada smo prešli u Slovačku preko Dunava tu nam je svanulo, krenuli smo konačno pravom biciklističkom stazom. Kada smo u smiraj dana došli do Slnečne jezera i kada sam ugledao predivan prizor ispred sebe bio sam srećan kao nikada u životu, kao da mi je neko dao milion evra. Meni su suze išle od sreće. Potom smo prešli Dunav i nastavili ka Bratislavi. To je najlepši deo puta koji sam vozio", ispričao nam je Milenko Gordić i dodao da su Slovaci najljubazniji narod od svih koje su sretali duž čitave rute, ali da generalno svi tretiraju bicikliste kao ravnopravne učesnike u saobraćaju:

"Drugačije je nego u Srbiji, svi poštuju kao da voziš kamion. Veoma poštuju bicikliste, a ne kao u Beogradu gde mislim da ću da ogluvim kada izađem na ulicu. Neverovatan broj ljudi smo sreli koji voze bicikle i starih i mladih. Na primer, nedaleko od Beča smo sreli baku od 85 godina kako sama vozi iz Ciriha za Budimpeštu".

Tokom puta su sretali i Srbe iz dijaspore, a kako je Milenko često nosio majicu na kojoj je na leđima bilo jasno obeležje odakle je, često su mu se duž druma ljudi sami javljali. 

"Bili smo na samom izlazu iz Beča kada mi je jedan čovek koji je sa ženom vozio bicikl dobacio "Hej, brate Srbine!". Nakon nekoliko razmenjenih rečenica predložili su nam da sednemo na piće, a potom i pozvali svog prijatelja biciklistu. Mikica isto vozi jake ture, zna kako je kada putuješ, treba ti kupatilo, pa nas je ubedio da prenoćimo kod njega i da se okrepimo".

Kada su preko Alpa konačno stigli do Milenkove tetke u Celju tu su se odmorili dva dana, a onda u cugu vozili do Beograda 560 kilometara, odnosno 30 sati bez spavanja i samo za kraće predahe da bi se okrepili. I kao veliko finale nezaboravnog putovanja usledio je doček u studentskom domu na Košutnjaku koji su Milenku priredili cimeri.

Mišo, labude, čuvaj bubrege

Milenko Gordić nam je otkrio da ga je nostalgija najviše "tukla" u Salzburgu, jer nije imao kredita da se javi svojima kući u Novoj Varoši. "Znate kakva je moja majka: jao Mišo, labude, da li si jeo? Jao Mišo, sine pa ti ćeš se naladiti, kuku bubrezi", opisao nam je Milenko majčinu brigu tokom svoje biciklističke avanture. Ipak, kaže da je jedna od najvažnijih stvari da bi organizovao put na ovakav način podrška i razumevanje roditelja i da bez njih ne bi uspeo u svojj misiji, zbog čega im je zahvalan.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

milenko grdić biciklizam putovanje