Tuga se uvukla u memljive zidove porodičnog doma Dragana (54) i Spomenke (46) Popadić iz Akmačića. Njihov petogodišnji sin Jovan boluje od teške i retke bolesti, a novca za njegovo lečenje nemaju. Oboje su nezaposleni, narušenog zdravlja i sa još dvoje gladnih usta u kući - ćerkama Danijelom (16) i Andrijanom (14). Preživljavaju sa oko 18.000 dinara dečjeg dodatka i novčane naknade za negu i pomoć.

- Jovan od rođenja boluje od Di Đorđovog sindroma. Zaostaje u razvoju, slabo govori, ali je veliki borac. Do sada je prebrodio pet teških operacija, a uskoro ga očekuje još jedna. Na ivici smo snage, polako gubimo nadu u njegovo izlečenje, a najcrnje je što nam se uz bolest natovarila beda i nemaština. Tako je to, sirotinja je i Bogu teška, očajan je Dragan, koji od 2004. godine, otkada je ostao bez posla u „Obućari“, nadniči i „gleda“ jednu kravu i par kokošaka. Zdravlje ga, kaže, izdaje i zato nije u situaciji da obrađuje tridesetak ari zemlje koje poseduje.

Spomenka se brine o Jovanu i mlađoj ćerki Andijani, dok starija Danijela, o trošku Centra za socijalni rad, trenutno živi u učeničkom domu u Užicu gde se školuje za modelara obuće. Iako je život dosada nije mazio, ona ne gubi nadu da će se zaposliti, pomoći bratu i roditeljima „skinuti sa grbače“. A Andrijana nema detinjstvo kao njeni vršnjaci. Oči su joj pune tuge, ali joj se lice, ipak, ozari na pomisao da bi jednog dana mogla da postane frizerka. Kaže da ne razmišlja puno što nema svoju sobu, igračke, kompjuter, lepu haljinu i cipele... Preče joj je da ima šta da jede.

- Nema svaki dan po tri obroka. Malo mleka, koje jaje, pasulja, krompira, toga ima, a za drugo... Mučimo se, gladujemo, ali sve bi to izdržali nekako kad bi imalo leka za Jovanovu bolest. Njemu su potrebni lekovi, injekcije, kontrole, operacije, briga i nega, a i muž i ja smo već oboleli. Ne znam kako ćemo dalje i šta nas čeka sutra, priča Spomenka. Popadići, inače, žive u staroj i trošnoj kući, život provode u dve sobe od desetak kvadrata. Stari kredenac, šporet na drva, sto, par razvaljenih stolica i tri kreveta - sav su imetak koji su stekli...

Ova nesrećna porodica, ipak, nije sasvim zaboravljena. Njihov redovan, i kako kažu, najmiliji gost je direktorka Centra za socijalni rad Jelena Leković.

- Popadići nisu stalni korisnici socijalne pomoći jer zbog zemlje koje poseduju ne ispunjavaju uslove. I Opština i Centar im, međutim, dosta pomažu kroz jednokratne novčane isplate, brinemo se i za Jovanovo lečenje i za Danijelino i Andrijanino školovanje, redovno im dostavljamo i pakete sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za higijenu, kaže Leković i podseća da u Centru ulažu ogromne napore u borbi sa siromaštvom sve većeg broja žitelja zlatarskog kraja, a da pojačani terenski rad u prethodnih godinu i po dana ima efekta jer su ovakvi, slični ili još teži slučajevi postali vidljiviji za državu i društvo i time našli svoje mesto pod okriljem nadležnih institucija.

Humanitarni koncert

U želji da pomognu u lečenju mlađanog Jovana, članovi Kulturno-umetničkog društva Doma kulture „Jovan Tomić“ i Plesnog kluba „Atraktiv“ održali su nedavno humanitarni koncert, a sav novčani prihod sakupljen te večeri, uručili su porodici Popadić iz Akmačića.

Svoju humanost i plemenitost, osim dvestotinak sugrađana, na delu su tako pokazali i svi učesnici u programu - članovi folklornog ansambla i pevačkih grupa, igrači lokalnog plesnog kluba, kao i mladi guslar Nikola Popović, učenik gradske Osnovne škole, koji je i došao na ideju da se na ovakav način pomogne bolesnom dečaku.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.