Миља Свичевић из Милошевог Дола у недељу прославила рођендан. Век у раду и на белом мрсу - три сина подизала на преслици и десници руци, са мужем Јованом никад ни једне грке речи или мрка погледа Отац Саво Чакаревић, Солунац, живео 106 година.

- Немам ти ја неку бољку, осим старости. Помало ме издају ноге, вид и слух, али пијем само један лек, нешто, кажу, да ме стомак не мучи... Лепо спавам и највише волим кромпире, сир и хлеб...

 У недељу, на 100-ти рођендан, бака Миља Свичевић, у пријепољском селу Милошев До, на Јадовнику, овако је пред родбином, гостима и новинарима описала дане на преласку у други животни век, помињући имена осморо унучади и седморо праунука и зборила о дуговечности:

- И да знате и утувите, а немој ништа да се чудите: оволике године сам доживела у раду и на белом мрсу – сиру и кајмаку, али и на сувом и сировом месу, од стоке са пашњака Јадовника, а не на овом што га сад држе месецима у замрзивачу...

Савет унукама Миљани и Санели

- Није ми било, додаје стогодишњакиња, тешко да устанем у четири-пет изјутра, да цео дан проведем око стоке и кућних послова или у орању, плаштењу, жетву и трпању сена... Све са мојим Јованим - није било ни једне грке речи, ни ружна погледа, него све у слози и љубави.

У врлетима Јадовника, планине о којој име све говори, најстарију житељку милешевског краја знају као Миљу Јованову.Они најстарији памте је како планином језди на коњу седланику, те да је поштовала празнике и постла кад је црвено слово у календару.

- Месецима сам била глава куће: Јован је одлазио са „сингерицом“ на самару коња по селима Јадовника, Златара и Лимске долине, да народу шије одела, а мени остављао децу, кућу, стоку, новчаник... И све сам стизала, да срадим љетину на овој прљуши, продавала на пијаци стоку, али је никад нисам дала на вересију. Купила сам крушке и шљиве, пекла ракију... Из моје куће нико није отишао, а да га нисам почастила.Најближе сам испраћала са флашом ракије и пршутом. Децу сам подизала на преслици и десници руци – причала је на Видовдан Миља.

Миља Савичевић - живот у врлетима планине

Подсећајући да јој је отац Саво Чакаревић, Солунац, умро у 106. години и да је у родној Правошеви, на Златару, остала неписмена, Миља каже да су она и Јован цео век трудили да деци омогуће да се школују, па су саградили и кућу у Пријепољу, како би били близу школе.

Најмлађи син Јездо(60), који на Мљету има апaртмански комплекс  и најстарији Петар (64), који живи у Игалу,у недељу су били на рођенданском слављу, док је болест спречила Вукоту (62) да из Пријепоља по киши и магли стигне у Милошев До.

Лична карта Миље Савичевић рођене у Правошеви

Живот у осами и готово опустелом селу јој, каже, не пада тешко кад чује да су јој тићи у белом свету здраво и добро.

ДОБРО ЗДРАВЉЕ 

- Прошле године смо је једва убедили да је поведемо код доктора Бата у Пријепоље и готово сви резултати су били задовољавајући – причају Јездо и Петар.- Мајка се никад није жалила на умор и болове, све кућне и пољске послове је обављала и после Јованове смрти 2004. године, све до пре неку годину.Сад је у кући пази професорица Зарфа Музуровић.

СЛОГА И ПОШТОВАЊЕ

- Е дбогда дочекале сто година – говорила је бака унукама Миљани и Санели.- Поштујте старије, пре свега мајку и оца, живите у слози са свима. Јутро је старије од вечери, отрпите прекор, понекад и грубу реч.... Па ја сам цео век неким својим комшинкама говорила: нека вам је сна као кћерка, што не волиш себи, немој ни другом чинити...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.