Трајни белег чувао би успомену на  славне  претке - у ратовима од 1912. до 1918. године од 2.000 учесника из једног од најмањих срезова Србије, животе на олтар отаџбине дало 1.200 ратника 

Удружење потомака ратника позива у помоћ вајаре, сликаре, урбанисте, архитекте... 

Удружење потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“ у Новој Вароши затражило је од општинских и републичких власти подизање споменика ослободиоцима - учесницима Првог балканског рата 1912. године и Првог светског рата 1914-1918. године.

- Нова Варош је једина општина у западној Србији без спомен-обележја на ова два историјска међаша. Из тадашњег нововарошког среза, једног од најмањих у Србији, у ослобођењу Старе Србије од Турака и Великом рату учествовало је 2.000 ратника, а током седам година ратовања 1.200 јунака положило је животе на олтар отаџбине – истиче се у писму Удружења, уз захтев да Општина формира одбор, утврди локацију у ужем градском језгру и распише конкурс за ликовно решење белега.

Комите на Јавору, 1912. године, уочи ослобођења  Старог Влаха

У Удружењу подсећају да би скромно обележје било, не само одавање поште и враћање дуга бесмртним јунацима, већ и белег оној Србији коју је волео, ценио и поштовао свет. Била би то, тврде, круна у низу манифстација у обележавању 100-годишњице одбране Србије у Великом рату у Рашкој области.

- Трајним белегом би исправили неправду,  из вишедеценијског заборава отргли Солунце, чували успомену на јунаштво славних  предака, изразили захвалност  што су нам даровали слободу и сачували отаџбину... Белег би био и знак поштовања традиције, чувања баштине и значајна тачка на културном огледалу и туристичкој мапи града.

Подсећајући да у време оскудице и сиромаштва није време за скупе споменике, у Удружењу потомака ратника наглашавају да спомен-обележје мора бити изузетних уметничких вредности, достојано  јунака слободе - комита, добровољаца и устаника Старог Влаха 1912. године, те ратника Дринске и других дивизија, бојовника са Цера, Колубаре, Кајмакчалана, Црне Реке, страдалника у албанској голготи и „плавој гробници“...

Парастос погинулим ратницима на Кајмакчалану, 1916. године

Зато су у Удружењу позвали у помоћ и на сарадњу суграђане и земљаке расуте по Србији и белом свету – вајаре, сликаре, урбанисте, архитекте и људе других занимања, који могу дати допринос одуживању дуга прецима. Неопходни су предлози, сугестије, идеје - како би стручне службе СО и Одбор за подизање споменика изабрали најпогоднију локацију, а затим се расписао јавни конкурс за ликовно решење и уређење амбијенталне целине.Очекује се и подршка донатора.

БИРАЈУ ЛОКАЦИЈУ

Председник општине Димитрије Пауновић дао је налог урбанистичкпј служби СО, Дирекцији за изградњу и свом заменику Ивану Младеновићу да за седницу Општинског већа припреме предлог локација за споменик. Одлука се, свакако, не може донети брзо и преко колена, неопходне су и шире консултације. У идућој недељи уследиће и први састанак радне групе, уз учешће представника Удружења потомака ратника, који ће предложити и имена дела чланова  општинског Одбора за подизање споменика. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tradicija