Низом манифестација Србија обележава Дан државности, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет Сретењски устав.

Председник Србије Томислав Николић положио је венац на споменик Незнаног јунака на Авали и након тога се уписао у спомен књигу.

"Када би свако од нас, и своју и туђу децу васпитавао у складу са вашим аманетом, отворили бисмо Србију на понос својих предака. Напредну Србију чији би се сваки грађанин градио и бранио", уписао је председник Србије.

Церемонија полагања венца, којој су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске генерал Љубиша Диковић, одржана је уз Почасну јединицу и оркестар Гарде Војске Србије.

Премијер Александар Вучић положио је ловоров венац на споменик Димитрију Давидовићу, творцу Сретењског устава, на Земунском кеју.

"Не постоји већа вредност ни радост од борбе за модерну и успешну Србију. Поносан сам на чињеницу што можемо бар мало да учинимо за нашу земљу да буде још боља и да покажемо да смо научили нешто од наших славних предака", рекао је премијер Вучић.

Председница Народне скупштине Маја Гојковић ће положити венац на саркофаг вожда Карађорђа у цркви светог Ђорђа на Опленцу. Церемонија полагања венца биће обављена уз највише државне и војне почасти које ће, том приликом, одати почасна јединица Гарде Војске Србије и Репрезентативни оркестар Гарде Војске Србије.

Посетиоци имају прилику бесплатно да посете актуелне изложбе Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру. На Тргу Николе Пашића посетиоци имају прилику да виде поставку "Србија 1914" и њену тематску екстензију изложбе "Женско лице Великог рата".

Сретење, Дан државности Србије, ове године ће се празновати три дана с обзиром на то да 15. фебруар пада у недељу, па ће нерадни дани бити понедељак и уторак.

Карађорђев устанак 1804. године

Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена је деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Први Устав Кнежевине Србије

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењским, а који је био устројен по узору на француски и белгијски.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.