На деоници од Матијевића кривине према ушћу Злошнице лош и непрегледан пут и Златарско језеро узели 30 живота. Према причи, испод опасне кривине налазе се кости неексхумираних мештана. Ни ограда не помаже код удеса

КОКИН Брод, место на средокраћи пута Београд - Црногорско приморје и раскрсница путева у Старом Влаху - за Златибор, Прибој, Ивањицу и Нову Варош, одавно је "црна тачка" западне Србије.

Језеро где се некад бродио (прелазио) Увац, недалеко од ушћа Злошнице, према Кокића странама, а пре 65 година неимари у срце реке побили највећу земљану брану у Србији, узима данак. Мештани сведоче да су у води језера душе 26 путника и возача.

- Слетањем возила са магистралног пута у Златарско језеро, на деоници од Матијевића кривине према ушћу Злошнице, живот је у неколико последњих деценија изгубило 17 људи - казује Миланко Ботић (75), пензионер из Кокиног Брода. - Језеро је узело и пет живота на десној обали, недалеко од бране ХЕ "Кокин Брод" на путу за Јасеново, док се четворо утопило падом са Ужичког моста. Три лица страдала су на друму кроз насеље...

Белези поред пута сведоче о црној хроници: најтежа несрећа догодила се на Матијевића кривини, где се утопило пет мештана Бродарева и Пријепоља, па пре 19 година, на повратку са мора, четворочлана породица Трипковић из Смедеревске Паланке, за којом се трагало недељама. У више удеса страдала су по два лица, као прошле среде. Уз црне бројке, Ботић подсећа да се десетак возача и путника, захваљујући срећним околностима, спасло из загрљаја смрти.

И док језерске дубине крију тајне и судбине оних чије се путовање овде завршило, у околним засеоцима две приче се преносе с колена на колено.

- Стари људи су говорили: колико људи није извађено из гробља испод Матијевића кривине - толико ће их се утопити у језеро! При потапању котлине Увца многи нису стигли да откопају гробове и изнесу кости предака - казује нововарошки пензионер Станимир Матијевић, коме у сан често долазе слике врбака и брзака Увца, задружног дома...

Уз подсећање о проклетству и утопљеницима, у Кокином Броду кажу да плаћају данак "златним капима" Увца и киловатима са турбина трију централа. Наиме, они тврде да су инвеститори, градитељи енергетског система Увца, као и гарнитуре власти које су деценијама "ведриле и облачиле" - заборавили обавезе и обећања.

- Уместо потопљеног пута уз Зложницу, пробијеног после ослобођења од Турака 1912. године, прокопан је пут на левој обали реке, као и према Муртеници. На замерке да су коловози уски, или са опасним кривинама на стрмим обалама језера, убеђивали су нас да ће их касније проширити. Међутим, на чему воденица промеље на томе и остане - приповедају у кокинбродским кафанама.

Иако је последњих година, поред старих бетонских стубова, подигнута метална заштитна ограда на делу најугроженије деонице поред Злошнице, гнев возача, путника и родбине настрадалих средином прошле недеље, док се трагало за двоје утопљених Пријепољаца, сручио се на путаре.

У Кокином Броду најављују и обраћање челницима државе, у коме ће предочити да је пре шест година прескочена реконструкција магистрале од Кокиног Брода до Нове Вароши.

АПЕЛИ И МОЛБЕ

- Писали смо жалбе и апеле за ограде и боље одржавање поред Злошнице - подсећа Миле Дробљаковић, активиста из Кокиног Брода. - Ограде су подизане и крпљене после несрећа, а онда би нам власти очи замазивале како ће се пут преместити на осунчану страну, другом приликом би се месец дана причало о градњи треће траке или тунела од Матијевића кривине, чиме би се спречили одрони и смањили трошкови зимског одржавања. На крају би то - испало скупо?! 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.