Šestogodišnji Nemanja Bojović iz Miševića na Zlataru, koji kroz planinu jaše do škole, u povratku kući pao je s konja i povredio ruku. Naprsla mu je podlaktica, pa će odsustvovati s nastave bar do kraja polugodišta.

Kako do škole u Radijevićima i nazad ima preko 20 kilometara, Nemanja na predškolsku nastavu putuje jašući na golim leđima konja Ciga, a zbog opasnosti koje ga vrebaju, kroz planinske vrleti ga prati otac Jozo (59).

"Konj se prepao od zverke i, mada sam čvrsto držao uzde, propeo se i zbacio Nemanju. U pomoć su nam pritekle drvoseče, a sreća je da Cigo nije izgazio dečaka. Još dva puta je Nemanja jesenas padao s preplašenog konja. Na sreću, tada sam i ja jahao s njim, pa sam uspeo da ga sačuvam od povreda", kaže zabinuto Nemanjin otac Jozo Bojović.

U klupama četvororazredne škole u Radijevićima, kod Nove Varoši, svega je troje mališana, a Nemanja Bojović je jedini predškolac. U rodnim Miševićima, sa pedesetak stanovnika, on je i jedino dete stasalo za školu.

"Volim školu i jedva čekam da me moj Cigo opet ponese do školskih klupa. Što ne mogu na nastavu, jedino se raduje sestra Milica, kojoj su četiri i po godine. Osim nas dvoje, nema druge dece u selu, pa dok sam u školi, ona se dosađuje jer nema društvo za igru", kaže stidljivo Nemanja.

U matičnoj OŠ „Momir Pucarević“ u Akmačićima kažu da će tražiti odobrenje prosvetnih vlasti da uz pomoć opštine u Miševićima podignu montažnu učionicu i zbog dvoje Bojovića opet otvore izdvojeno odeljenje.

"Kada prestane potreba za školom u Miševićima, montažna učionica bi se premestila u drugo selo, u kome ima đaka pešaka. Tako bi na selu zadržali i mlade bračne parove koji se zbog dece sve češće sele u grad bliže školi" kaže direktor škole Leko Kolašinac.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.