Otkriveni spomenici u slavu i čast 46 junaka dva balkanska i Prvog svetskog rata i 32 graditelja tunela HE „Bistrica“

U dvorištu Osnovne škole u Rutošima, ukraj puta Priboj – Kokin Brod, u subotu su otkrivena dva belega: u slavu i čast 46 junaka - komita, dobrovoljaca, regruta, redova i trećepozivaca dva balkanska i Prvog svetskog rata iz ovog sela i radnicima “Tunelogradnje”, stradalim pre 56 godina u probijanju tunela kojim je Uvac skrenut na turbine HE “Bistrica”.

Krajputaši od kamena i mermera podignuti su na inicijativu Milana Bjelića - Roba, penzionisanog elektroinženjera i svojevremeno direktora “Limskih HE”, uz pomoć donatora,. Spomenike su, po ideji Marije Đeković, likovnog pedagoga iz Nove Varoši, uradili majstori firme “Saks mermer” iz Gorjana.

Tunel, šine i vagoneti podsećaju potomke na graditelje

Prota Branislav Stojanović osveštao je spomen-obeležje ratnicima , a kulturno-umetnički program izveli su učenici OŠ „Živko Ljujić“ sa profesoricom srpskog jezika Gordanom Boranijašević. Pevačka grupa „Zlatarski slavuji“ prvi put je pevala „Tamo daleko“ i „Lađa se kreće francuska“, a Milica Grujović, učenica VII razreda, napisala je pesmu „Počivajte u miru naši junaci“.

Beleg Soluncima osveštao je prota Branislav Stojanović

BRANILI ČAST, SLOBODU I ZASTAVU OTADžBINE

Ističući da će krajputaš Soluncima, kako je u narodu ustaljeni naziv za ratnike tog doba, čuvati uspomenu na prošlost i pretke, podsećati mlade na junačka vremena sedmogodišnjeg ratovanja i srpsko herojstvo i da je to nova stranice letopisa u kamenoj knjizi predaka sela Rutoši, Dragoljub Gagričić, predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912-1920.godine u Novoj Varoši, rekao je:

- Ovde su imena onih koji su poginuli ili umrli u tri rata. Neki su najpre bili komite i dobrovoljci u ustaničkim četama, koje su pomogle Javorskoj brigadi Milivoja Anđelkovića Kajafe da 1912. godine oslobodi Stari Vlah i Polimlje.. Neki nisu stigli ni da razduže puške, a drugi su ostavljali kose i motike, nesrađene livade i njive i krenuli da ispune svetu dužnost prema svome narodu i otadžbini. Srbija je zvala.. I ratovali su svuda gde je trebalo braniti čast, slobodu i zastavu otadžbine: protiv Turaka, Bugara, Švabe, Arnauta... I ginuli su daleko od rodnog kraja... Mnogima se ni grob ne zna, sahranjeni su na bojištima, van otadžbine, u dalekim zemljama.

„Zlatarski slavuji“ i recitatori OŠ „Živko Ljujić“

Osvrćući se na obeležavanja 100-godišnjice Velikog rata, Gagričić je istako da se nemamo čime pohvaliti jer su zatureni kalendari i nespremno dočekan međaš istorije, pa se samo u sporadičnim slučajevima odaje zahvalnost junacima koji su srušili dve carevine.

- U Raškoj oblasti su strah od rodoljublja i patriotizma, zebnja od svega što je vezano za naciju i srpski identitet, zaziranje i od svoje senke i sklonost dodvoravanju i sitnošićardžijskim interesima, vezali i oči i ruke lokalnim upravama i ustanovama kulture i svima koji bi trebalo da daju doprinos obeležavanju stogodišnjici odbrane Srbije u Velikom ratu. Čak je to slučaj i sa opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom?!

TRAGEDIJA U TUNELU

Radiša Filipović, direktor OŠ „Živko Ljujić“ u Novoj Varoši, podsetio je da su 19. jula 1958. godine, iza podneva, kad im vreme nije, sirene oglasile jednu od najvećih tragedija na gradilištima u Srbiji, kada su se ugasili životi 32 kopača, minera i radnika drugih zanimanja.

Cveće na znamenju radnicima „Tunelogradnje“

- Crni barjaci i crne marame okitili su kuće sela Rutoši, Ogulina, Brodareva, Hisardžika, Banja Luke, Bosanske Dubice, Prizrena, Kratova, Bistrice, Jasenova, Trebinja, Gonja, Čačka i Kuršumlije.Ovu nesreću preživela su samo trojica radnika, a danas među živima je, na žalost, samo Milojica Radomirović iz sela Toci – naglasio je Filipović i dodao:

- Pri kopanju tunela Radoinja – Bistrica pokošena je jedna mladost, a prvi otkos, najduži i najveći, odneo je živote onih graditelja koji su imali samo 22 do 25 godina.Bez hranilaca i bez snažnih očevih ruku, koje bi da pomiluju i poguraju, ostalo je 45 dece.

„Slava junacima – evo naših prađedova“

- Oni su svoje živote dali za izgradnju otadžbine i za nasušni hleb, pa će ovaj beleg od kamena i mermera, gde su uklesana vaša imena stajati pored drugog koji se podiže za one koji svoje živote položiše za slobodu I jedni i drugi položiše svoje živote na oltar otadžbine, pa bi, da je kako treba i kako priliči, u potpisu ovih spomen-obeležja trebalo da piše „zahvalna otadžbina“.Neće valjda biti da je njima lakše bilo da daju svoje živote, nego nama danas da to obeležimo.

ZABRANA ĆIRILICE I SJENIČKA REZOLUCIJA

- Bio bi red da čuvari istorijskog nasleđa ne čekaju samo eksponate iz Užica, Čačka i Beograda, već da pripreme izložbu „Stari Vlah i Polimlje u Prvom svetskom ratu“ i, osvetljavajući istorijske prilike, ukažu, pored ostalog, na dva događaja: proterivanje ćirilice, zabranu u službenoj upotrebi i dolazak latinice na švapskim bajonetima 1915. godine, kao i na Sjeničku rezoluciju, iz avgusta 1917. godine. Nju je potpisalo 12 načelnika srezova što su nekad bili u sastavu Novopazarskog sandžaka i tražilo od Austro-Ugarske da prostor Stare Raške oduzme Srbiji i Crnoj Gori i pripoji Bosni i Hercegovini – istakao je Gagričić.

OPOMENE PROTIV ZABORAVA

Ovo znamenje i drugi krajputaši su kao i ona čuvena pesma bola i nade „Tamo daleko“, u rodoljublju iskrena i patnji uzvišena - treba da nas probude, opomenu, da nas pridignu i pokrenu iz zaborava... 

Belezi se nalazi na mestima gde se lako vide.Otuda nas okamenjeni ratnici nemim dozivanjem podsećaju : „Za vas dadosmo živote“, uz poziv: „Srpski rode, priđi i reci - Bog da im dušu prosti...“

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tradicija