Umesto obeležavanja 100-godišnjice odbrane Srbije u Velikom ratu - još jedna novovaroška bruka: organizatori manifestacija zaturili kalendar, „nisu pošli na vreme“, pružaju se mimo gubera...

Krajem prošle nedelje iz Zavičajnog muzeja stiglo je obaveštenje da se otkazuje najavljena izložba Narodnog muzeja iz Čačka „Vojvoda Petar Bojović – život i pobede“, planirana za 16. jul u novovaroškom Domu kulture, povodom 156. godišnjice rođenja slavnog zemljaka.

Pre šest godina kustos Radivoje Bojović je, zahvaljujući pozajmicama iz zbirki porodica Bojović i desetk muzeja i arhiva širom Srbije, prikupio brojnu građu (na 33 panoa i u četiri vitrine) i fotografijama, dokumentima, predmetima i rečju prati životni i ratnički put jednog od četvorice vojvoda iz oslobodilačkih ratova Srbije na kraju 19. i početkom 20. veka.

Preuzimanje izložbe iz Biblioteke u Čajetini, baš na šestogodišnjicu njenog krstarenja po Srbiji, izostalo je, kako je objašnjeno „zbog neblagovremenog planiranja od strane Zavičajnog muzeja i nepostojanja organizacione opcije u opštinskoj upravi ( opština nema usvojene pravne regulative za sklapanje ugovora sa čačanskim Muzejom)“.

Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije, Bojovic treci s leva

Ovaj birokratski sročen izgovor može se svesti na onu po(r)uku iz poznate narodne izreke - „nisu pošli na vreme“. Šta drugo reći nego: neodgovornost, nemar, neznanje, nedostatak koordinacije među organizatorama i onih kojima bi trebalo da polažu račune ...?!?

Još pre skoro godinu dana njima je predočen kalendar godišnjica i događaja, za obeležavanje sto godina odbrane Srbije u Velikom ratu ponuđena čitava lepeza ideja, inicijativa, čak i konkretnih programa, uz pomoć u kontaktima i realizaciji. Zatraženo je i osnivanje Odbora za obeležavanje značajnih datuma, pod čijom kapom bi bile aktivnosti na oduživanju duga prema precima.

Odbornici SO su usvajali programe ustanova kulture, koje treba da ponesu glavi teret i na sve to većina je ćutala?! Sve u svemu: još jedna varoška bruka?!

Proletos je grupa naših zemljaka iz Udruženju Novovarošana u Beogradu gromoglasno najavljivala centralnu manifestaciju u Miševićima 16. jula. Emisari iz prestonice i koordinatori na terenu, obilazeći okolne gradove i Suvu česmu u zavičaju Bojovića, najavljivali su njeno rušenje, potrzali projekte za novu česmu, čas iznad puta, već sutradan s druge strane druma, pa kod škole...? Pominjali su i asfaltiranje dva kilometra puta.Kod česme je jedino istoverena gomila kamena i nešto mermernih ploča.

S druge strane, bez odgovora su ostala pitanja: koje su to prateće aktivnosti „centralnog događaja“, zašto se ruši česma sagrađena 2002. godine narodnim parama (iz kase republičkog budžeta), kome to u ovoj nemaštini na pamet padaju proslave?

Zar je sve ovo zaslužilo 1.200 ratnika novovaroškog kraja u Drinskoj, Moravskoj, Timočkoj i Vardarskoj diviziji, pa u Limskom odredu Užičke vojske i njihov zemljak, vojskovođa sa 46 godina službe na grudobranu otadžbine? Zar se ovako pominje i pamti strateg pobeda Prve armije Srpske vojske u Kumanovskoj bici 1912. godine i u proboju Solunskog fronta 1918. godine, koje su bile posmrtna zvona za dve monarhije: Otomansku i Austro-Ugarsku?

Da li će neko, bar, da pocrveni ili se postidi pred potomcima?

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

varošani