Prema starom narodnom običaju uoči Đurđevdana, pre izlaska Sunca, žene i muškarci su u selima, odeveni u najsvečanije odelo sa svojom decom odlazili na izvor ili reku da bi se tamo umili vodom, koja će im doneti zdravlje u narednoj godini. 

Žene i devojke beru biljke, koprivu, kopitnjak, cisaču, đurđevak i drugo bilje, koje pletu u vence, igraju i pevaju obredne pesme, dok muškarci skupljaju vrbovo pruće i odnose na njivu. Mnogi veruju i da je dobro okupati se u reci tog dana. 

Po narodnom verovanju ovim praznikom se ispraća zima i dočekuje proleće. Do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se peobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama. Ovaj praznik bio je i dan prolećnog okupljanja hajduka, kada su se odmetali u šume kako bi zapodenuli borbu protiv Turaka. 

Mnogobrojni su i običaji kod stočara. Tada se izgoni stoka na katune ili bačije, gde ostaje sve do kraja leta. Uobičajeno je i klanje jagnjeta za Đurđevdan.

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Sve ovo čini se da bi godina i dom bili berićetni. Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrše i na sam Đurđevdan pre zore. Takođe, opletu se venčići od đurđevskog cveća: đurđevka, mlečike i drugog, kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. 

Ujutru se svi umivaju vodom: najpre deca, kako bi prema narodnom verovanju, bila zdrava kao dren, devojke, da se momci grabe oko njih, stariji, da budu krepki, a domaćin da mu kuća bude dobro čuvana. Đurđevdan je, po narodnoj pesmi, bio je krsna slava Marka Kraljevića i vlastelina Mrnjavčevića.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tradicija