Ispunjavanje manjinskih prava blokiralo sudove u Raškoj oblasti jer Bošnjaci traže prevodioce. Zastarevaju predmeti, jer tuženi zahtevaju prevod uz ovlašćenog tumača.

Bosanski jezik mnoge kriminalce drži na slobodi, kazne za tuče, uvrede i saobraćajne prekršaje zastarevaju, a predmeti se gomilaju u sudovima Raške oblasti. Dosetili su se Bošnjaci, pa su na srpskom zanemeli i na suđenjima u ostalim delovima Srbije, a na bosanski nema ko da im prevodi.

Zakon koji im je omogućio pravo na upotrebu manjinskog jezika, koji su dobili pre devet godina, sada ih je, bar privremeno, oslobodio poštovanja svih ostalih zakona. Država, brzopleta u davanju prava, tada, a ni sada ne razmišlja o tome kako će se ona u praksi ostvarivati. Niko nije razmišljao koliko će sve to da košta ionako praznu državnu kasu.

Bošnjaci su srpski, na kome su govorili od rođenja, naprasno, bar pred sudijama, zaboravili 2010. godine i od tada masovno traže da im se sudi na maternjem. Zahtevaju prevod na jezik koji zovu maternjim i koji je "rođen" daleko posle njih. Treba im neko ko će "tužbu", "žalbu" i "krivicu" sa srpskog da prevede u "tužbu", "žalbu" i "krivicu" na bosanskom.

- Prvi put sam se sreo sa takvim zahtevom 2010. godine, nakon sukoba dve islamske zajednice u Srbiji - priča za "Novosti" Mileta Bezarević, predsednik Osnovnog suda u Prijepolju. - Prvi se toga dosetio advokat koji je branio predstavnike IZuS muftije Muamera Zukorlića. Zatražio je tumača na bosanskom, uz argument da klijenti ne razumeju srpski, i tako nam "vezao ruke". Ni tada, kao ni sada nemamo ovlašćenog sudskog tumača za ovaj jezik. Te krivične prijave za uvrede i telesne povrede već su zastarele.

Samo ovaj sud u fiokama čuva desetine predmeta koji traže tumačenje na bosanskom. A sličan problem imaju i Bezarevićeve kolege u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Dosetili su se optuženi, pa sada prevod traže i u Kraljevu, Užicu, Čačku...

Momčilo Minić, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru kaže da se često u praksi sreće sa optuženima koji traže prevodioce. Ali mnogi, dodaje, ipak odustanu i ne blokiraju proces.

- Ja njima obično kažem da ih odlično razumem, iako pričaju na bosanskom. A kada oni kažu da ne razumeju mene, tada im odgovorim da i ja isto govorim bosanski i da je nemoguće da me ne razumeju - objašnjava Minić kako se dosetio da spreči blokadu suda. - Ipak, postoje i oni koji insistiraju na prevodu, ali mi tumače nemamo.

Nema ih nijedan drugi sud u Raškoj oblasti, a u celoj Srbiji postoji samo jedan - u Novom Sadu. A i on ne bi mogao da bude angažovan u opštinama i gradovima gde Bošnjaci žive, jer je ovlašćenje dobio od pokrajinskih vlasti, pa mu i ovlašćenja važe samo na teritoriji Vojvodine.

- Obraćali smo se više puta Ministarstvu pravde, tražili mišljenje kako da rešimo problem - priča sudija Bezarević. - Na kraju smo dobili dopis Kasacionog suda da možemo da angažujemo tumača iz Novog Sada. Čak sam i razgovarao sa tim čovekom, kolege su mu slale neke predmete, ali saradnja iz nekog razloga nije uspostavljena.

A čovek sa tim unikatnim pečatom, jedini koji je uspeo da položi ispit i ubedi komisiju da govori bosanski, zapravo je univerzitetski profesor prava, prof. dr Milorad Beatović.

- Niko me i ne zove da prevodim. Na poziv sudije iz Prijepolja, u startu sam pristao da odem tamo. A onda su usledile pretnje nekih advokata, govorili su mi da se držim po strani. Posle toga niko više nije ni pokušavao da kontaktira sa mnom - priča Beatović. - Iako sam jedini, nema posla za mene. Prevedem poneku smrtovnicu, ali to uradim besplatno. Neću da naplaćujem tuđu nesreću.

On objašnjava da je ispit za tumača polagao pred pokrajinskom komisijom. Bilo je, kaže, još kandidata, ali samo je on prošao. Ovaj Hercegovac po poreklu, konkurisao je i za hrvatski, ali tu je pao na testu.

Dodatni problem je, tumače pravnici, što mu je odobrenje dao pokrajinski sekretarijat, da bi kasnije odredbe vojvođanskog statuta koje se tiču i ove oblasti bile proglašene neustavnim. Sada bi njegovu dozvolu trebalo da potvrdi Ministarstvo pravde, a tada bi mogao i da prevodi širom Srbije.

HILjADE EVRA ZA PREVOD

NIKO nema tačnu računicu koliko bi državu moglo da košta, bar u pravosuđu, ozvaničavanje bosanskog jezika. Svaki započeti sat prevoda tokom suđenja košta 1.200 dinara, a svaka prevedena stranica, prema zvaničnom pravilniku, staje 600 dinara. Kako jedini tumač živi u Novom Sadu, za svako ročište, ako ga angažuje, sud je dužan da mu plati putne troškove, što je još nekoliko hiljada dinara, kao i prenoćište, ukoliko ne može u jednom danu da se vrati. Tako bi za samo jedan proces, ako se oduži, država morala da plati i po nekoliko hiljada evra.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.