Подно Златара, према Чемерници, налази се не тако рекламирано, а врло аутентично етно село Штитково које одмах упишите у свој план путовања.

Ако се крећете из правца Београда, проћи ћете Кокин брод и десетак километара касније стижете на улаз у Нову Варош. Обратите пажњу чим пут престане да вијуга и почне да се пење – близу сте. Одмах са леве стране у варошком насељу Браношевац, пре него што уђете у Нову Варош, дочекаће вас знак са много имена попут Божетића, Штиткова, цркве Дубнице... Скренете лево и даље само оставите да вас пут понесе. Пут јесте узак, али је асфалтиран, а са обе стране протежу се прелепе леје четинара, карактеристичних за овај крај.

Село је смештено у уској долини штитастог облика, коју ствара река Тисовица и њен извор Врело које је са три стране окружено брдима. Врело извире из засад недовољно истражене пећине, канала који се пружа читав километар у дужину. Средишњи положај села заузима црква Свете Тројице, која вам је прва упала у очи, и датира из 1867. године. Село је интересантно и по томе што су у њему или живели или столовали чувени кнезови Рашковићи. Сматра се да је патријарх Гаврило и подигао цркву.

С леве стране цркве, налази се школа саграђена 1887 године. Све сачуване куће, по чему је Штитково најпознатије, типично су старовлашке и потичу с краја 19. века, о чему сведочи и уписана година градње на кућама. Најстарија је у центру села и грађена је 1882. године. Завод за заштиту споменика културе из Краљева је ову јединствену етно оазу ставио под заштиту државе.

Штитково је потпуно замрзнуто у времену. Куће, сушаре за месо, штале, помоћни објекти управо онакви какви су били и пре 200 година. Село је основано још почетком 13. века, а према легенди, име је добило по "штитовима" јер се у центру налазила "фабрика" за производњу оружја-штитова. Постоје индиције да је Штитково био градић још у доба Немањића. Легенда каже да су се у радионицама ковали управо штитову за њихову војску.

Куће-брвнаре су прављене од балвана, дугих 12 метара, који нису стругани, већ тесани секиром и има их петнаестак. Пошто људи у њима живе и данас, морали су да их покрију црепом и лимом, тако да нису сачувани дрвени кровови. Штитково је специјално аутентично, како су нам рекли мештани, управо зато што је и даље насељено. Није само уређени простор музејског карактера.

Црква у Штиткову (foto: Д. Гагричић)

Сматра се, такође, да је село било центар Старог Раса, јер се за територију око Нове Вароши зна да је припадала том подручју. Ако се узму у обзир начини одбране у то време, причају мештани, логично је да је Штитково са оваквим положајем било узето за центар. Данас је тешко разумети зашто је тамо уопште прављено насеље, ако се узме у обзир да му није лако прићи готово ни са једне стране.

Пре Другог светског рата, Штитково је имало библиотеку са пет-шест хиљада књига, а данас се број становника свео на око 200 душа, тако да и школа има тек седам-осам ученика.

Црква у Штиткову

Црква у Штиткову је подигнута на месту где је био манастир који је подигао патријарх Гаврило Рашковић, из познате кнежевске породице Рашковића.