Нови живот ретких књига

21. мај 2026. године Култура

Молитве и  житије светаца у  „Зборнику различније потребе“, из 16. века. (Фото: Сретен Вуковић) Молитве и житије светаца у „Зборнику различније потребе“, из 16. века. (Фото: Сретен Вуковић)

Пред Нововарошанима ћирилична књига, штампана у Венецији 1572. године, дар одељењу Ужичког Музеја породице Владимира Ристића.

- Народни музеј у Ужицу има 162 старе рукописне  и штампане књиге, настале од  16. до почетка 19. века, а за 16 је продужен животни век, очувана им је уметничка и историјска вредност и створени су услови за безбедно чување и систематску заштиту.

Ово је, поред осталог, истакла у нововарошком одељењу Музеја директор Славица Стефановић, представљајући учинак на рестаурацији старих књига и архивске грађе, а поводом Међународног Дана Мјузеја и 80- годишњице ове установе.

- Зборник за различније потребе је тренутно највреднији експонат даровани одељењу Музеја - казала је, поред осталог, етнолог Индира Генџић. - Ретка књига је прешла пут од Венеције до Нове Варошу, а Музеју је поклонила породица Нововарошанина Владимира Ристића, пошто ју је један од предка купио и чувао. Нововарошани имају прилику да још неколико дана погледају ову књигу. .

Зборник за различне потребе  је ретка и значајна ћирилична књига, коју је у Венецији 1572. године штампао Јаков из Камене Реке и садржи молитве, поуке, хафиографије (житије светаца) и делове из литургијских књига. Зборник пордставља важан споменик културе писмености балканских народа под османском влашћу. Штампан је  на црквенословенском језику (српска редакција) са карактеристичним венецијанским дрворезима и орнаментиком који спајају византијску традицију и ренесансне утицаје. Сматра се да постоје само три примерка ове књиге – рекла је Јелена Јокић, библиотекар Музеја.

Баштина за нараштаје – Јелена Јокић Баштина за нараштаје – Јелена Јокић

Поред  ретких књига, пут конзервације и рестаурације прошле су главна књига пословања трговачке породице Борисављевић из 1909. године, дипломе, повеље и лична документа знаменитих људи и породица нововарошког краја.

Говорећи о повељама, орденима, медаљама и споменицама, историчар Немања Обрадовић је подсетио да је прво одликовање установљено у модерној српској држави - Таковски крст (1865. године), а од 1883. године установљен је Орден белог орла, затим Орден кнеза Лазара (само додељиван српском владару и пунолетном престолонаследнику. Карађорђева звезда и други.

 Један од најзначајнијих примера споменица је Албанска споменица. Она је установљена 5. априла 1920. године указом регента Александра Карађорђевића и додељивана је свима који су били на војној дужности приликом преласка Албаније током 1915. године. Споменица је округла и позлаћена и на аверсу је портрет престолонаследника Александра Карађорђевића окружен текстом „Својим ратним друговима Александар“, а у реверсу „За верност Отаџбини 1915“. Око аверса и натписа Својим ратним друговима -  Престолонаследник се на тај начин обраћа својим војницима и официрима као неко ко је прошао исто што и он. Тиме је хтео да нагласи да су они, без обзира на чинове, били ратни другови који су делили исту судбину. То је и начин да им се ода почаст и да се ојача осећај припадности. Према указу од 6. новембра 1921. године, споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

knjige