Сликар, дрворезбар и песник Мухамед Хамко Ровчанин (73) обележио је недавно две и по деценије плодоносног стваралаштва и 15-годишњицу од отварања „Квадратуре круга“, прве и једине уметничке галерије у Новој Вароши. Оба јубилеја дочекао је скромно, мирно, готово у тиховању, баш онако како са емоцијама, визијом и љубављу ствара своја дела, а има их на претек.
У богатој уметничкој ризници у приземљу породичне куће у Карађорђевој, недалеко од центра града, Хамко брижљиво чува близу 1.200 уља на платну и икона, 600 скулптура и уникатних предмета од дрвета, небројено сувенира, рукописе 300 песама, а у последње време пажњу му окупира рад на изради дрвених песмарица у које гравира своје поетске бисере.
Ровчанина би многи у савременом жаргону могли окарактерисати као мултимедијалног, а самоуког уметника. Он то преводи на свој језик, сматрајући себе вишеструко талентованим, али пре свега богодарним. Човеком који пажљиво ослушкује, тумачи „знаке поред пута“, наслућује небеска промишљања и у својој аутентичној уметничкој верзији их претаче на дрво или сликарско платно.
-Све на овом свету има неку поруку, само то треба препознати. Највећу тежину, ипак, имају поруке од Бога и природе. Можда се зато кроз године свог уметничког делања нисам тако лако и често препуштао модерним трендовима, већ сам тај имулс стварности своје најближе околине, и надасве емоције, оне праисконске, преводио у уметничко дело засновано на примарном дејству човечности. А зашто оно што осећам и тумачим најчешће преносим на дрво је једноставно. Јер је дрво топло, има душу, дрво је материјал који највише подстиче на креативне, не моменте, већ процесе– каже Хамко, који је редакцији „Варошких новина“ недавно отворио врата своје галерије, уз срдачну доброшлицу.
А у овој ризници, све сама лепота. Наизглед једноставна, а у суштини дубоко мисаона. Одакле год да посматрачу поглед досегне, наслућује се неко лице. Или руке које се преплићу као жиле на дрвећу, јаворовом, јасеновом, јабуковом, шљивином, на којима аутор најчешће ради. Посебно место у Хамковој галерији заузимају уникатни предмети, попут торби и ташни од дрвета које су непроцењиве вредности, сувенири, новчаници, сатови, свећњаци, лампе и прави куриозитет – накит од тисовине. Критика је, иначе, Хамка већ одавно прогласила за уметника отвореног срца и Сунца. Ове речи нису само метафора. Како аутор појашњава, Сунце се материјализује у дрвету.
Овај нововарошки уметник, који је чаршијска урбана легенда, преко дрвета материјализује и свој дух, инспирацију, енергију, остављајући траг, како у дрвету, тако и у времену и простору. Ровчанин је као матица која се баца са једне на другу обалу, а која се зове ум, записано је још о Хамковом стваралаштву.
Тематика Мухамедових стотина уља на платну је разнолика и једнако занимљива као и дрвени експонати, а правац најприближнији апстракцији. Са њих сјаје сенке и пресеви, снови, наде, хтења, али и ауторови неспоразуми са светом и покушаји споразумевања кроз права мала чуда стварања...
Ведар и оптимистичан, Хамко ипак, носи неку сету у себи. Тугу што, како истиче, његов и наш град полако чили и нестаје, а његову галерију, сем случајних пролазника и по неке телевизијске екипе, мало ко други посети.
-Када сам пре деценије и по отварао „Квадратуру круга“, на наговор новинара РТС и аутора истоимене емисије Бранка Станковића, мог пријатеља, желео сам да песимистима у Новој Вароши „затворим уста“ јер су били упорни у жалопојкама да варошица подно Златара полако нестаје и да овде нема будућности. Тврдио сам супротно. Да ако кренемо путем који диктира култура, образовање, уметност, рад, наука и мудрост можемо постати једна лепа, пристојна и просперитетна варош. То и сада мислим. Али, на жалост, нисмо кренули том стазом и ево докле смо стигли – прича Ровчанин.
Дрво као инспирација-иконе и песмарице
Мухамед Хамко Ровчанин је, иначе, у Новој Вароши приредио две самосталне изложбе, а учесник је бројних колективних широм Златиборског округа. Ровчанинова дела красе многе приватне колекције у Београду, Новом Саду и иностранству. За своје стваралаштво, углавном ликовно, награђиван је више пута и то на сликарским смотрама регионалног карактера.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.