У књизи Драгољуба Гагричића “На кантару шерета” (1.200 анегдота из Старог Влаха), шерети и казивачи отржу од заборава слике времена и живота, верно бранећи огњишта народног језика. Оштроумни и разборити, увек спремни да се одупру невољама и амкама живота, одрже, одбране и нападну.

Из штампе је изашла шеста књига новинара Драгољуба Гагричића (75) “На кантару шерета” (1.200 анегдота из Старог Влаха). Књигу је штампао ужички “Графичар”, у издању аутора.

На 400 страна од заборава се отржу слике времена и живота, старовлашка умовања из народног памћења и сведочења савременика, која представљају део духа и традиције краја.

Књига је споменик шеретима који су изнедрили бројне анегдоте, догодовштине и шале, а и казивачима, што их одржавају у животу, проносећи кроз народ. Неке се памте још из доба књаза Милоша, већина изданака старовлашке школе живота је из деценија 20. века, а и у новије време, истина ређе, врцају мудре досетке и жаоке.

– Отресити, довитљиви и лукави изданци обичног света, шерети су изврсни познаваоци менталитета, па без оловке и рачунаљке, на свом рабошу читају небеске и земаљске  прилике. Тако и нижу ђердан шеретлука – кратких прича, које се граде на контрасту или се заснивају на брзој реплици и неспоразуму и завршавају комичним обртом, досетком, духовитом поентом. Мисао им је тачна и убојита, па једна реченица може бити ефектнија од читавих страница – казује аутор књиге. 

Шерети „на оку“ држе и „на зуб“ и кантар времена узимају економске, друштвене и породичне (не)прилике, мотре како у свакодневници и  вртлогу живота пролазе  јунаци анегдота – од чобана и ратара, планинки и снаша, удавача и нежења, дрвосеча и шумара, па воденичара и рабаџија, мајстора и ракиџија, до свештеника, просветара, ратника, чиновника и власти. 

Богато наслеђе предака и огњишта у 19 поглавља

– Увек су шерети спремни да се одупру невољама и замкама живота, уз јетке жаоке и комендијање успевају да речју из народа исмеју, надмудре, посеку и окрпе самовољу, заблуде, каћиперство, примитивизам, острашћености, одрођене и однарођене, удворице, лупеже, ладолеже, напаснике – све што се товари на народну грбачу и загорчава живот – записано је, поред осталог, у уводу књиге.

У анегдотама је богато наслеђе предака и огњишта  које се проноси кроз генерације, а шерети и казивачи су верна одбрана језика, као и старе фотографије успомена. 

Духовита умовања 

У поговору под насловом “Духовита старовлашка умовања”, рецензент књиге, новинар и књижевик Миломир Краговић, наводи:

 – Гагрица се пола века дружио са шеретима и потајно записивао њихова умовања. Често су досетке погрдне и пресне, превише љуте, али увек добронамерне, јер су се њихови казивачи, на тај хуморни начин, често бранили од зимоморе и тежачког планинског живота. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

dragoljub gagričić knjiga