Организациони одбор „Ћириличне баштине“ једногласно је усвојио предлог да се ове године награда „Ћирилична даровница“ додели академику Тешићу за вишедеценијско ангажовање на заштити, очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.

Као јединственом уметнику српског поетског израза и великом творцу у њему, где је на трагу наших највећих песника од средњег века до данас, академику Милосаву Тешићу за сваку награду довољна би била задужбина коју је подигао на просторима песничке лексике, синтаксе и версификације. Делимично мењајући поетику и стилске доминанте у  сопственом песничком изразу од почетних збирки Купиново (1987) и Кључ од куће (1991) до данас, Тешић је обогатио резервоаре песничке лексике, синтаксе и метра и језички снажно утицао на млађе песничке генерације. 

И до сада је више пута истакнуто да је Тешић једини међу српским песницима који се остварио стварајући и у језику, али и о језику, и то као лингвиста у домену србистике, пре свега дијалектолог и лексикограф, али и као есејист. Изврсно познавање народних говора и њихових различитих терминолошких система демонстрирао је узорном дијалектолошком монографијом „Говор Љештанског“ (1977), а вишедеценијска посвећеност лексици српског језика довела га је у Институту за српски језик САНУ до позиције уредника Речника САНУ, члана његовог Уређивачког одбора и председника Одбора за израду Речника САНУ, али и до чланства у редакцији Матичиног часописа „Језик данас“. 

Велики одјек у културној јавности имало је и Тешићево јасно артикулисано ангажовање на заштити српске ћирилице у јавним наступима и текстовима.

Милосав Тешић je рођен у селу Љештанско код Бајине Баште 15. новембра 1947. године. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Председник je Одбора за израду Речника САНУ, председник Задужбине Бранка Ћопића, председник Савета Библиотеке САНУ, члан Академијског Одбора за проучавање флоре и вегетације Србије. Члан je и потпредседник  Управног одбора Српске књижевне задруге, члан Удружење књижевника Србије и Српског књижевног друштва, члан редакције часописа  „Језик данас“ и „Поетика“.

Милосав Тешић је пажњу критичке јавности на себе је скренуо већ својом првом збирком Купиново (1986), а учврстио ју је потоњим песничким књигама: Кључ од куће (1991), Благо божије (1993), Прелест севера; Круг рачански, Дунавом (1996), као и лирским спевом Седмица (1999). О сагласности у вези са статусом поезије Милосава Тешића у тадашњој критици сведоче афирмативне критике о његовим збиркама и мноштво награда којима је овенчан.

У својој првој књизи Тешић поетски активира стварна и симболичка значења српских топонима, у другој силази у лично и колективно искуство да би поетски дочарао свет свог детињства и скрајнуте елементе српске културе, а у Прелести северa, својеврсном роману у стиховима, опевао је Велику сеобу и прелом у култури српског народа на прелазу 17. и 18. века, док у је Седмици опевао стварање света.

Тешић у српску поезију враћа и ревитализира старе поетске облике српско-византијског певања – канонске песме, кондак, стихиру, светилан, те рондо, рондел и глосу из уметничке лирике. Као врхунски версификатор, обновитељ је јампске стопе у српској поезији и доносилац великог и разноврсног лексичког блага.

Тешићеве песничке књиге награђене су престижним књижевним наградама: „Милош Црњански“; Награда листа Борба за књигу године у 1991 години; Змајева награда Матице српске; „Бранко Миљковић“;  „Шушњар 2001“; Награда листа Борба за најбољу песничку књигу у 1993. години; „Рачанска повеља“; Награда листа Борба за књигу године у 1995. години; „Станислав Винавер“; „Јаков Игњатовић“;  „Бранко Ћопић“;  Жичка хрисовуља; Дисова награда; „Десанка Максимовић“;  „Нек теку реке“; Просветина награда; Перо Деспота Стефана Лазаревића; Награда Просветиног сајма књига; Нолитова награда; Награда Њ. К. В. Кнез Павле Карађорђевић; „Јован Дучић“;  „Меша Селимовић“;  „Јефимијин вез“; Златни крст Кнеза Лазара;  „Скендер Куленовић“; „Заплањски Одфеј“ (два пута: за песму „Гром о Светом Сави“ и за песму „Плава гробница – Видо“); „Змај Огњени Вук“; „Библиос“; Базјашка повеља; Видовданска повеља; Петровдански венац; Награда Града Београда; „Ђорђе Јовановић“; „Раде Драинац“; Награда „Извиискра Његошева...

„Ћирилична даровница“ је најзначајнија награда у оквиру манифестације „Ћирилична баштина“. Она се додељује само једном добитнику годишње и представља националну награду за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. 

„Ћирилична даровница“ ће академику Милосаву Тешићу бити уручена у петак, 23. маја у Музеју ћирилице у Рачи. Приликом доделе „Ћириличне даровнице“ уважани академик, чије су бројне песме посвећене славним рачанским калуђерима, одржаће своје песничко вече. Песник који у збирци „Круг рачански, Дунавом“ приказује рачанско монаштво које се у Великој сеоби одселило али негује духовни континуитет са традицијом православног средњовековља и ради на очувању језика и националног бића своје стихове ће казивати у Музеју ћирилице који темељ свог постојања има баш у раду изузетних калуђера Рачана. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

nagrada milosav tešić