Уз 2. број часописа представиће се и две књиге: “Тапије у камену” Драгољуба Гагричића и “Старовлашка кућа” Драгише Милосављевића. Годишњак посебну пажњу поклања скрајнутим темама – ћирилици и дигитализацији грађе, пише о ризницама старина, јунацима, новим књигама, перспективама Златара, Прибоја и Рудог.

Промоција другог броја годишњака „Стари Влах“ и књига „Тапија у камену“ Дагољуба Гагричића и „Старовлашка кућа“ Драгише Милосављевића, у издању ИИЦ „Стари Влах“ из Београда“,  одржаће се у петак, 21. марта, у 18,30 сати, у нововарошком Дому културе.

На промоцији ће, поред аутора текстова и књижевника и  уредника часописа Миломира Краговића, говорити  Мишко Стевовић, председник Истраживачко-издавачког центра Стари „Влах“.

Часопис посебну пажњу поклања  двема скрајнутим темама – ћирилици и дигитализацији грађе.

– Ћирилица је, уз Српску православну цркву, једина духовна вертикала која повезује српски народ и његову културу  од Светог Саве до данашњег дана – пише  један од најистакнутијих српских лингвиста, проф. др Милош Ковачевић, тумачећи наш однос према властитом писму. очувању и заштити, као и зашто је оно трн у оку многима.

Манифестација „Ћирилична баштина“  у Бајиној Башти постала је значајан културни догађај, а о низу активности групе ентузијаста који чувају српско писмо сведочи историчар Марко Ковачевић.

Уредник часописа Миломир Краговић подсећа на још један пример прегнућа: Библиотека „Вук Караџић“  у Пријепољу  је 2016. године,  међу  првима у Србији,  започела дигитализацију културно-историјске грађе и већ има  45.000 дигиталних страница.

Планинце и догађаје чува од заборава

Странице часописа не заобилазе ни привредне теме: Жељко Дулановић  и саговорници анализирају туристичке шансе и лепоте Златара, а Драган Љељен и Јована Остојић Бјелић пред читаоце износе  актуелности из живота општина Прибој и Рудо.  

Сабирајући старе и нове сараднике, Летопис  доноси више  прилога о баштини. Поводом 160-гдоишњице рођења  Јована Цвијића,  др Жарко Илић пише о познатом српском географу, затим Салих Селимовић о настајању презимена, а Кемал Нуркић и Мирослав Главоњић о османлијском попису нововарошке касабе 1850/51. године.

Зорица Златић Ивковић, историчар уметности, започиње трагање: ко је госпођа Софијана, Нововарошанка, која је 1789. године манастиру Ковиље, с друге стране Јавора, даровала све што је поседовала. Међу корицама часописа је и прилог Томислава Ж. Поповића о манастиру Давидовица, у кањону Лима.

Добрило Аранитовић открива детање из друге књиге Томе Бацетића “Народ и књажевска власт у Србији”, објављене у Москви 1882. године, а Мирко Иконић указује на истраживања Вукомана Шалипуровића о Раоничкој буни.

Странице 2. броја часописа “Стари Влах” сведоче о јунацима: Емил Протић пише о потпуковнику Душану Пурићу, Ивањичанину, команданту IV ужичког пука “Стеван Немања”, који је на Мачковом камену, 1914. године, испред чета и батаљона командовао: ”За мном, јунаци, да бранимо отаџбину!” Из пера Снежана Ђенић  је портрет ђенерала Крста Смиљанића, команданта Дринске дивизије. Рајко Мартиновић подсећа на Солунце нововарошког краја и немар у одуживању дуга храбрим ратницима.

Народно градитељство – засеок Василићи, испод Смудинога (Фото: Д. Гагричић)

Позиву уредништва одазвао се и Будо Симоновић, годинама “Политикин” дописник из Подгорице: у штампи му је књига посвећена породицама Новосел са Дурмитора и Мусића, Караматијевића и Пурића са Златара, чије је судбине Други светски рат преплео.

Осветљена су нека народна предања и записи о именима старовлашких планина, а празник за душу су записи Енеса Халиловића са Пештери и Зорана Шапоњића са Голије, док нас  Филип Бјелић враћа у времена и јела са огњишта и старовлашке трпезе.

Фудбалер и тренер Љубинко Друловић казује о путу од “мале Вароши до великог Порта”, а два текста о археолошким истраживањима – Маиде Туркмановић и Жељка Дулановића уливају наду да ће трагање за насеобинама и старинама наредних година бити интензивнија. 

Две књиге  

Годинама запустелу издавачку делатност у нововарошкој општини обнавља ИИЦ “Стари Влах”. Као посебан додатак часопису је књига “Старовлашка кућа” у којој  Драгиша Милосављевић пише о неимарском наслеђу.

У књигу “Тапије у камену” (Пером и сликом кроз Стари Влах) Драгољуб Гагричић је сабрао неке од репортажа у последњих 15 година. Оне сведоче о траговима, путоказима и раскршћима живота, подсећају на заборављене људе, догађаје и крајеве, на слике које нестају из врлети и са лица краја.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

promocija knjige