Малишани у селима под Јавором уче бројне вршњаке из градова старим играма свог краја. Овдашњи ученици од укућана записали правила и вештине старинских занимација на прелима и у чобанлуку на пашњацима.
Током летњег распуста ђаци Основне школе "Кнезови Рашковићи" из нововарошког села Божетића са вршњацима, који из градова долазе у завичај дедова и родитеља, размењују игрице.
Док им гости показују шта има ново у мрежи дечје белосветске забаве, они их подучавају вештини и знању старих игара краја, које су учили у школи.
Распуст је и прилика за обнављање градива и преслишавање десетак игара које су у ваннаставним активностима учили двапут недељно. На часовима су у првом реду биле игре мице, пиљака, прстена, цоље, дићања, тутумиша, а дечаци су и бацали камен с рамена, надвлачили кличак и конопац, наравно уз појачање екипе са другарицама из клупа.
- У прикупљању података о старинским играма помагали су нам родитељи и комшије, који памте игре са прела и забаве уз петролејку у дугим зимским ноћима или чобанске занимације на пашњацима и ливадама од Градине до Јанковог врха, Јасиковца и Смудинога.
Вештина - девојчице као појачање екипе дечака
Једва смо чекали да се надмећемо у школском дворишту или у учионици и покажемо део некадашње свакодневице - каже ученица Миланка Тртовић.
Неке од родитеља није изненадио нестанак дугмади са капута и џемпера или из кутија и фиока у креденцима и орманима. При одласку у чаршију куповали су дугмад, не завирујући у ђачке торбе, знајући да је међу малишанима омиљена игра дићање - ко ће више дугмади ("пуљки") убацити у рупу ископану у земљи.
- Ученици су подстицани на истраживачки и тимски рад, развијање креативности и такмичарског духа, али и промовисање завичајних вредности. У активностима су се истакли ученици 5. и 6. разреда, којима је распоред часова дозвољавао веће укључивање у овај пројекат - истиче професор историје Филип Бјелић.
Тако је, према речима "уче" Бјелића, у дићању била ненадмашна Андреа Палић, ђак петог раузреда. У игри цоље и тутумиша предњачили су шестаци из фамилија Татовићи, Куртићи и Корићанци, док у кличку и бацању камена с рамена премца нису имали Јован Обућина и Милан Славковић, најстарији ђаци школе.
Такмичење - бацање камена с рамена
У селима између Јавора и језера на Увцу, као и читавом Старом Влаху, увелико су се измениле животне околности. Малишани не проводе цео дан у чобанлуку, као некадашњи њихови вршњаци, док их у школу возе готово од кућног прага да учионица у Божетићима.
Зато им за игру, дружења и забаву остају школско двориште или ретка окупљања у засеоцима и предасима од мањих послова на имању.
Занимљиво је да је професор Бјелић недавно, у првом броју Летописа "Стари Влах", у издању Истраживачко-издавачког центра Стари Влах из Београда, објавио текст о заборављеним играма "У кога је прстен", али и годинама сабирани "Речник старих речи и израза нововарошког краја".
Трећи албум
Све сакупљено о играма у засеоцима ђаци су уносили у ручно израђени "албум старих игара", који садржи опис и правила са фотографијама извођења игара. Ово је трећи албум у школској библиотеци, који остаје генерацијама које долазе. Раније су припремили албуме о топонимима и архаизмима краја.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.