Књижевни портрет Миомира Милинковића у библиотеци МЕТШ у Прибоју: објавио 45 књига (23 из белетристике) и 250 књижевно-критичких и научних радова. Трилогија «Шумљаци“, „Истина нема рок трајања“ и „Немирне године“ сведочи о злом времену и страдању народа и села на Тромеђи у поратно доба.

На путу  од учитеља у селу Мажићи до универзитетског професора књижевности и реторике, др Миомир Милинковић (76 ), из Београда,  објавио је 45 књига (од чега 23 из белетристике) и 250 књижевно-критичких и научних радова. Уредник је часописа „Годишњак“ и председник Књижевног друштва „Сунчани брег“ у Београду.

Ово је, у најкраћем, извод  из књижевног портрета Милинковића, некадашњег професора  Машинско електротехничке школе у Прибоју,  који су на књижевној вечери   21. маја, представили ученици школе, казујући животни стазе, стихове и одломке из прозних радова у програму који је припремила професор Јасна Пешут и разговору водитеља вечери  професора Наташе Комарице са аутором.

Говорећи о стваралаштву Милинковића, професор и књижевник Велибор Јовановић, такође некадашњи професор МЕТШ, посебно је нагласио да је недавно изашло из штампе допуњено издање „Историје српске књижевности за децу и младе“, са поднасловом Од Змајевог  до дигиталног доба, а у издању Инститиута за дечју књижевност. Овде су, како је рекао, сабрани драгуљи Змаја, Нушића, Тартаље, Десанке, Вуча, преко Ћопића, Витеза, Радовића, Лукића, Антића, Ршума, Данојлића...

Аплаузи у библиотеци за програм ученика и професора (Фото: А. Цвијовић)

У прибојском крају и на Тромеђи посебно интересовање влада за три  романа Миомира Милинковића - «Шумљаци“, „Истина нема рок трајања“ и недавно објављеног „Немирне године“, о догађајима  у првој деценији иза Другог светског рата на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Подсећајући да је Милинковић  рођен је у  прибојском селу Буковик,  у средишту поратних збивања, новинар Драгољуб Гагричић је, поред осталог,  истакао:

– Ожиљци тог времена тињали су у  њему више од педесет година, када је решио да утиске из раног детињства, користећи фактографску грађу и предања,  оснажи историјским чињеницама и преточи у уметничко дело. Главни јунаци романа су историјске личности, од  шумљака, чији  је вођа  био Божо Бјелица, па преко припадника Удбе  и мештана. На њихов историјски статус Милинковић  је надоградио књижевно-уметнички профил, откривајући  разлоге борбе и одлучност да се жртвују за своје идеолошко опредељење. Милинковић се први у читавом крају осмелио да пише о другој страни  медаље у НОБ-у и послератном периоду, о моралном посрнућу на таласу такозваних револуционарних  промена и страдању села. 

– Шумљаци, како их је народ звао, гоњени као звери,  измицали су потерама, заседама и доушницима, били заточеници земуница и ноћи које су месецима трајале, скривали се у јазбинама и скровиштима јатака, вазда на опрезу и руком на обарачу  машинке... Три књиге доносе сведочења о ликвидацијама последњих четничких група, о старим  ранама и одмаздама, о народу у замкама освете и издаје, приче о сусретима „очи у очи“, о судбинама  људи окованих  идеолошким заблудама и илузијама, о времену кратког сна  и када је сваки нови оброк шумљацима, њиховим јатацима или представницима власти – могао бити последњи и најважнији.

На крају, Гагричић је подсетио: 

– Никога од четника који су остали доследни идеји служења краљу и отаџбини, а чинили су злочине, аутор романа не ослобађа кривице. Исти аршин има и према актерима са друге стране, а питање је да ли су кога од њих и кад стигле речи правде и прст судбине...? И једно питање за читаоце: да ли су Удба и власт могле сачувати себе и државу...?!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

miomir milinković romani