Београдски новинар Рајко Мартиновић сабрао догодовштине, опоре и понекад јетке опаске, искре и жаоке са и око терена и из живота плејаде тренера и играча. Књига анегдота „Између обруча“ промовисана у нововарошкој Библиотеци.

Екипа се враћала са утакмице коју је изгубила и док је њихов аутобус пролазио поред споменка народном хероју у Љигу, тренер се изненада окренуо ка плејмејкеру у коме је видео главног кривца за пораз и љутито му саопштио:

– Ти ћеш постати играч кад овај фрајер баци бомбу. (Немогућа мисија).

Плеј је промашио одлучујући шут, па је утакмица изгубљена. На следећем тренингу, тренер је узео од домара мердевине, донео их до коша, попео се на њих, узео две лопте и показао како обе истовремено могу да прођу кроз обруч. А онда се обратио играчу:

– Две могу кроз обруч да прођу, а ти не можеш да даш зицер – једном. (Видиш колики је обруч).

Пред читаоцима - приче из кошаркашког света

Ове две анегдоте су из књиге „Између обруча“, међу чије корице је београдски новинар Рајко Мартиновић (42),  родом Нововарошанин, сабрао бројне догодовштине, опоре и  понекад јетке опаске, искре и и жаоке тренера, играча и кошаркашких радника изречене у жару борбе, у тајм-ауту, на тренинзима... Овде су и слике и прилике са припрема и свакодндевнице клубова и репрезентације, али и са великих такмичења. 

На првој промоцији прве књиге Мартиновића у Библиотеци „Јован Томић“ сарадник аутора необичног издања, професор Срећко Гујаничић, подсетио је на прве кошаркашке кораке генерације од пре три деценије на теренима у Насељу, али и на идеју некадашњег играча и тренера Бојана Љубојевића  да се прикупе приче, које се препричавају у кошаркашкоим свету. На страницама су и илустрације Николе Петровића, а анегдоте из књиге читао је Владимир Дулановић.

Видиш колики је обруч - једна од илустрација Николе Петровића

Аутор и издавач Рајко Мартиновић подсећа да су пре две и по године, после договора – засукали рукаве. У 13 поглавља на 150 страна, записано је што се у сусретима „очи у очи“ чуло у разговорима са преко стотину тренера, кошаркаша и сведока догађаја, а да у 90 одсто случајева нису поменута имена “да се неко не би наљутио“. Остало је још грађе, за неку другу прилику, за подсећање и дописивање...

– Била је то привилегија да сретнем кошаркашке легенде, плејаду играча и радника у овом спорту, остварио ми се дечачки сан. Па са Дудом Ивковићем разговарао сам 20 дана пред смрт...Упознао сам Владу Ђуровића, Мирослава Муту Николића, Дејана Котуровића, Вула Авдаловића, Данка Цвјетићанина, Дмитра Шолмана... – рекао је Мартиновић.

Посвета - за успомену, против заборава

У прилогу књиге записано је, поред осталог, и ово:

– Све преносимо како смо чули и како нам је испричано. Неки догађаји су се, можда, баш тако десили, а можда је, преносећи се од уста до уста, нешто додато или одузето.

Немушти предавач  

Нашег стручњака позвали су из Удружења тренера да одржи, по свом избору, предавање колегама на чувеној Кошаркашкој клиници, која се сваке године одржавала у Београду и од недавно носи име великог Душана Дуде Ивковића.

– Ало, бре, какво црно предавање? Па нисам ја професор да држим предавање. Не долази у обзир – захвалио се преко телефона на позиву. – А друга ствар... Људи, ја ни сам себе не разумем кад причам, а камоли да ме разуме неко други.

Напајање

Био је део шампионске екипе у бившој Југоиславији, али и једини из те државе који је могао да се похвали да је био европски, светски, као и олимпијски првак.

Почетак, међутим, није обећавао. Када је први пут из свог села дошао у град, где ће остварити блиставу каријеру, дуго времена се плашио трамваја и прескакао је шине, јер су му саиграчи из клуба продали причу да се управо преко шина – трамвај напаја струјом.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

rajko martinović između obruča