Изложба сира у Божетићима – недоношче и пасторче Општине, уз таворење и таљигање пo резону бирократа: „Нека се нешто догађа!“ Река млека са пашњака, традиција произвођача сира, углед краја и планинки на тржишту – заслужују озбиљне припреме и презентацију.
– Ни сира, ни изложбе...!Нити виђесмо, нити пробасмо бели мрс...! Организатори смушени и погубљени...! Од „Сиријаде“ остала „јада“, она је прирепак „Сеоских сусрета“... Бог их смео, како не виде да је то траљаво, сиротињски, да крчме углед села? Па напабирчили десетак узорака, а хвале се са 5.000 музних крава?! Што нешто од оног тамбурања о брендирању не покажу овде? Где су четири нововарошке млекаре...? Треба дићи руке и прекинути брукање краја и произвођача...
Ови утисци и коментари, неки оштри и бритки, чули су се на Госпођиндан у Божетићима, на 25. „Сиријади“, а и у минула два дана. Јасно сведоче да је „ова манифестација пала на ниске гране, а посебно забрињава податак да је било само 11 учесника, али и што један од чланова жирија у изјави за локалну ТВ рече да неколико узорака не одговара квалитету златарског сира.
– Зашто је мали одзив, што бојкотују или избегавају изложбу, имају ли поверење у организаторе и жири за оцењивање, плаше ли се конкуренције, што не дају допринос презентацији сира? – питао сам неке од домаћина (пошто планинке ретко долазе на Сиријаду), углавном оне за чији сир се чека „по списку“, који имају сталне купце у Београду, Новом Саду, Подгорици, Прибоју..,
Они су категорични да им се не помиње име и уз опаску да не желе да се замере учесницима, а и организаторима, најчешће су одговарали:
– Годинама се назадује у организацији, „Сиријада“ изгубила значај и углед...! Нема потребе за тим, наша кућа неће у то коло, имамо пречих послова... Кака је то промоција, шта су учинили да доведу неког од купаца из великих градова, тамо где је тржиште...?! Награде нису нека стимулација ? Што не виде како то други раде?!
Истина, камен спотицања је што „Сиријада“ на Боровитој главици нема неке елементарне услове – изложбени простор, витрине, воду... С друге стране, све је мање домаћинстава која производе сир, јер се гасе огњишта, а и млеко предаје млекарама ... „Сиријади“ је остала верна само шака кућа и неколико спонзора.
Изложба - сир на поду учионице (Фото: Приватна архива)
Не може се сметнути с ума ни то да, како народ каже, „што се грбаво роди – не исправи. Утисак је и да је „Сиријада“ и недоношче и пасторче Општине, да су слабе припреме, да се ради по бирократско-чиновничком резону „Нека се нешто догађа“...
Све у смему: од „Сиријаде“ је остала кришка, вишегодишње таворење и таљигање је слика и прилика кадровских неприлика и збивања у чаршијској прчварници.
И овога пута ми паде на ум она народна: „Није крив ко поједе девет колача, него ко му их да“. Пред општинском влашћу, Туристичком организацијом и Канцеларијом за локални економски развој је обавеза да, ако мисле добро крају и народу, ураде анализу и – окрену лист. Неопходно је поделити послове и обавезе, тимским радом и помоћу стручњака са стране, новом енергијом и иницијативама, припремити програм...
Традиција златарског сира, углед краја и планинки на тржишту - заслужују и њима примерену изложбу, са богатим садржајем, показивањем и осталих млечних производа у домаћој радиности и млекарама.
Заслужује то и она река млека са пашњака нововарошког краја. Четири млекаре – по једна у Божетићима и Буковику и две у Акмачићима дневно, кажу, прераде око 15 тона млека, а три купца – из Алексинца, Саставака и са Златибора у цистернама одвозе још веће количине.
Уместо угледа - назадовање: Боровита Главица (Фото: Р. Прелић)
Прва прилика да се нешто научи и види (а занат се очима краде) је манифестација названа „Млечни пут“ у чачанском селу Горња Горевница 9. и 10 септембра. Тамо ће се, како је најављено, излагати златарски, сјенички, златиборски и чачански сир и други производи.
Изложба под катанцем
„Сиријада“ је, пре свега због оскудног садржаја, изгубила медијску подршку, бар већих и утицајних гласила. Чудно је и да су оном малом броју сниматења ускраћени снимци кантица и сира, закључаних у учионици. Једна ТВ је за „покривалице“ у извештају користила лањске снимке, кад су кантице биле на ђачким клупама.
Да се у припремама ради по систему „оди ми – дођи ми“ сведочи и чињеница да је у радио-огалсима у последње две године најављиван пријем сира у ресторану Фабрике конфекције, у коме је лане организаторе и произвођаче сачекала паучина.
На Госпођиндан је учесницима дељен бон за ручак на ком је писало 20. Сиријада, а оглашавана је и у говорима помињана 25. по реду?!
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.