Првомајска ватра на радост најмлађих на узвишењу Таламбас у Драглици. Бледи прастари обичај сточара и веровање да ватра чува од вештица и болести.

Око ватре запаљене уочи Првог маја на узвишењу Таламбас, изнад цркве у Драглици,  окопило се тридесетак мештана, а највише је било деце, пристигле у завичај родитеља.

 Уз игру и послужење, најмлађи су бројали ватре: још две под Муртеницом, у Младеновићима и Ковачевићима, па у Стублу, Јелачи, Вранешима, Рутошима, те на Јабуци код Пријепоља, колико се видело са Таламбаса...

О довлачењу дрва и грања на коту 1040 метара, по традицији брине Недељко Неђо Грујичић из оближњег засеока. Овде нема растиња и бојазни да се ватра пренесе на околину.

Окупило се тридесетак мештана, а највише деце

– Проредиле су се првомајске ватре, углавном због опустелих села.

У годинама после Другог светског рата за ложење ватре дрва су скупљали ђаци и омладинци. Владало је право такмичење у обичају који се везивао за Празник рада, а онда је са старењем села све бледело – подсећа Грујичић. – Наши преци су причали о старом обичају да су мајске ватре ложиле слуге, а газде долазиле да их бирају, узимајући у најам, најчешће за чување стоке од Ђурђевдана до Митровдана... 

Стари обичај за радост и забаву

Иначе, познати су древни обичаји паљења мајских ватри. Први мај су прослављали и Келти. Антрополог Фрејзер бележи да су огромне ватре паљене на брдима и узвишицана, око њих се играло, певало и пило. Веровали су да таква ватра чува од вештица и болести, како људе, тако и  животиње, јер је сточарство било важна грана опстанка.

Забележенео је да су се ватре радоснице палиле све до 19. века у скандинавским земљама, а и у Европи и то уз симболично приношење жртве... И данас се понегде може наћи обичај паљења такозваних мајских ватри.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

prvomajska vatra