У Галерији науке и технике САНУ изложба фотографија Станка Костића.

Обично се каже да човек једном гради кућу, а потом она њега гради довека.

Облици и начини грађе у једном народу и култури нису случајни, већ резултат јединственог споја духа и традиције. О томе говори изложба фотографија Станка Костића, "Народни неимари, руком по мери" у Галерији науке и технике САНУ.

Од како је испекао фотографски занат у младим данима, Костић својим објективом предано бележи лепоте природе и културно наслеђе Србије. Његова најновија изложба је запис о народним неимарима, о њиховој умешности да у природи преживе, не уништавајући је, већ са њом делећи добро и зло. Од њених дарова: дрвета, блата, плеве и камена, нису правили куће да покажу укротитељску надмоћ, већ љубав и разумевање. Представио је уметник фотографије, бајковити свет села које нестаје.

- Ово је запис о кућама рађеним по мери човека, заклоњеним заветринама брда, које плове у сећањима долинама потока ушушкане у неописиво лепе крајолике Србије. У таквим кућама су вештим рукама и генерацијским искуством уграђени побеђени страхови и наде у опстанак. Куће које сам фотографисао представљају изливене душе народних градитеља - каже Костић.

Он је за три деценије, колико се бави уметничком фотографијом, снимо неколико стотина хиљада фотографија. За ову изложбу одабрао је 52 слике скромних, али, како каже, великих кућа. Указује и на вредности руинираних здања којих можда већ сутра неће бити.

- Обишао сам целу централну Србију, сваки крај имао је свој стил градње, који је одређивала природа. Дешавало се да народни неимар није знао да се потпише, али је умео да сагради кућу. Умео је и да је украси, али није знао да се то зове уметност - прича аутор.

Најстарија кућа на изложби је у околини Пожаревца. Саграђена је половином 19. века. А, најновија здања приказана на изложби пројектовао је покојни професор Божидар Петровић, један од малобројних школованих архитекта који је на темељима народног неимарства градио савремене куће.

- Због временских прилика, киша и ветрова, кровови су код нас некада били "на четири воде". Стрмији су у крајевима са више падавина. Народни неимари су гледали околна брда и по њиховом облику постављали кровове, а савремени градитељи, радили су по угледу на њихове куће. Основна мера била је лакат. Врата и прозори су по људској мери - објашњава Костић.

Фотографисао је Костић први двор модерне Србије, односно Милошев конак у Горњој Црнући код Горњег Милановца, у коме је донета одлука о подизању Другог српског устанка.

Посетиоци изложбе могу да виде и кућу у којој је рођен војвода Живојин Мишић, у селу Стругаоник код Мионице.

- Из тих малих, многољудних кућа изнедравани су људи који су били веома корисни за наше друштво. Хтео сам да покажем и да је велики војсковођа Мишић, који је извојевао многе победе, потекао из такве куће - каже аутор изложбе.

Представио је аутор умешност народних градитеља из околине Краљева, Неготина, Чачка, Пожеге, Пожаревца, Сирогојна...

- Неких од ових кућа, које сам пре много година снимио, више нема. Зато сам део изложбе посветио старамајкама као чуварима огњишта. Наша села су полупразна и кад оне оду, никог бити неће, осим ако се нешто системски не предузме - каже нам.

Изложба побудила интересовање, Фото Н. Скендерија

Током изложбе археолог Драган Јацановић одржао је предавање о историји градитељства на територији Србије од праисторије до новијих дана.

- Кућа се градила једном за целу генерацију. Најважније је било одабрати здраво место где ће се зидати. Бирало се посматрањем природе у окружењу. Морало је да буде суво, стабилно, да се у близини налазе извори питке воде. Обичаји који нама данас изгледају неразумљиви, играли су битну улогу. На ливаду, где је домаћин намеравао да зида кућу, пуштане су овце да преноће. Градило се тамо где је стадо одабрало да заноћи. Остављани су каменови да преноће, и ако је ујутру испод њих било буба, ту се градило. У супротном се одустајало. Бирало се место где расте добро биље, где нема штеточина. Људи су умели да ослушкују природу и читају њене знаке - каже Јацановић.

Кућа у Горњем Рачнику код Јагодине , Фото Станко Костић

Стамене и отпорне на непогоде 

Археолог Јацановић је запазио да Костићеве фотографије приказују да су куће грађене од материјала карактеристичног за одређене крајеве:

- Од чега год да су грађене, те куће су пружале сигурну заштиту од хладноће. Ти стари објекти, грађени од природних материјала из окружења, отпорни су на земљотресе и друге временске неприлике.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

izložba stanko kostić