У Библиотеци промовисана књига ,,Стара Рашка под италијанском окупацијом1941-1943“ др Милутина Живковића.

Нововарошкој публици је минуле среде у Библиотеци „Јован Томић“ представљенa књига „Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943.“ др Милутина Живковића, научног сарадника Институтa за савремену историју у Београду.

Говорећи о двотомном издању на близу 1000 страна, др Живковић се осврнуо првенствено на италијанску окупаторску војску као ослонaц фашистичког режима и колонијалнe политикe Италијана и на данашње виђење прилика у ратном времену. Уз презентовање бројне архивске грађе, фотографија и карата, Живковић је указао на италијанске јединице које су деловале на простору Старе Рашке (дивизије: ,,Пустерија“, ,,Тауриненсе“, ,,Венеција“, ,,Пуље“), износећи податке о њиховој структури, командантима... Осврћући се на бројне стереотипе о Италијанима, који се и данас могу чути о нашем народу (нпр. о Италијанима као лошим војницима), Живковић ,,побија“ те наводе доказима о италијанској борбености у неколико битака на овом простору.  

Вражја дивизија у селу Готовуша, мај-јун 1943. (Фото: Књига)

Упркос италијанској дисциплини, тачности код бележења података, педантном облачењу и држању, тамну мрљу на њихову окупацију оставиле су бројне и сурове репресије, нарочито према цивилном становништву, где се дешавало да цело село нестане са географске карте, након проласка италијанске казнене експедиције. Такође, Живковић је указао и на друге видове насиља од стране Италијана (психолошки рат, пљачке, силовања, убиства...), упркос веома заступљеном и погрешном тумачењу о Италијанима као ,,добрим окупаторима“, наводећи да се ту ради о ретким и изолованим случајевима доброте.

Као посебан сегмент овог издања, виши архивиста ма Драган Теодосић публици је представио улогу муслиманског живља на простору Старе Рашке током италијанске окупације. Наводећи муслиманске јединице и истакнуте вође (Пачариз, Јуковић, Ровчанин, Растодер,...) у нововарошком и околним срезовима, истакао је да су старорашки муслимани имали више праваца деловања током овог периода. Наиме, након окупације Југославије 1941. године, они се најпре окрећу политици усташког режима, где их власти НДХ посматрају као ,,крв наше крви“, односно саставни део хрватског етничког корпуса. Убрзо након тога (пре свега код сјеничких муслимана) јављају се и тенденције према прикључењу ,,Великој Албанији“. 

–  Тражећи ,,излаз“ за своје проблеме, муслимани се окрећу и Турској, новом окупатору - Италији, да би на крају почели развијати и контакте са четницима и партизанима –   закључује Теодосић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

promocija knjige milutin živković