Мршава сезона у Кокином Броду и на Златарском језеру, некад проглашеном за „златну коку“ нововарошког туризма. У кањону Увца крепе царство тишине и дивљине.
Некада је на Злазтарском језеру у Кокином Броду „кувало“ летњих дана „к'о у кошници“. Овог, 3. августа – тек по који намерник и сабласно пуст Визиторски центар, на понтон плажи окачана забрана, оближњи терен за одбојку у песку зараста у траву, на закатанченом ресторану чета натписа „вода није за пиће“...
- Забране коришћења понтонске плаже и уласка возила и спуштања пловила уз много перипетија - „убише“ сезону - жали се чамџија, који чека да групу гостију повезе на крстарење језером.
- Бежи даље од Кокиног Брода, од овог јада и чемера. Иди горе у кањон... Горе ти је рај, дивљина, тишина! - добаци ми возач „голфа“ београдских таблица, рачунајући да сам гост намерник.
- А имаш ли телефонски број комуналног инспектора у Општини? – пита ме познаник у кафани „Сидро“.
- Овде има посла за инепекцију седам дана, подави нас мирис канализације - добацује Шапчанин на тераси ресторана.
- Е, да је инспектор покојни Мирко Корићанац, па да га златом платиш – не би био скуп...? Тај није никог бренов'о! - надовезује се познавалац некадашњих прилика у власти.
- Нисмо овде видели заједно представнике Општине, Туристичке организације и Резервата „Увац“, требало је пре сезоне да седну, договоре се и нешто заједно ураде. Сад је касно јадиковати због мршаве сезоне...?! У ветар иду приче о нераду и немару, те замерке на чудне одлуке... Дај, Боже, да извуку поуке за следећу годину...?!? - више за себе ће један мештанин.
Бачене паре - терен за одбојку на песку
Док слушам ове јадиковке кроз главу ми пролазе сви они хвалоспеви о „златној коки“, реци гостију и берићетној туристичкој жетви, које сам годинама слушао, а поготову у најавама на почетку радова или отварању Визиторског центра.
Сетих се и оних Ужичана и посетилаца из околних градова што су највећу акумулацију на Увцу - језеро ХЕ „Кокин Брод“, из милоште назвали „Кока“ и хвалили се бронзаном бојом са ливада и испод бреза Смудинога и Босања, Батачког или Ужичког залива, Кривиодола, са Пуљака...
Полазак на крстарење у царству кањона
На стара времена подсећају пуни паркинзи и посета мотелу „Златарска језера“. У објакат на средокраћи пута Београд – Црногорско приморје многи сврате да предахну, окрепе се, неки и да коначе. Селфи на тераси или обали је чешћи од спуштања кајака или чамца у воду језера...
Лош пут низ Смудиноге
Власници апартмана на ушћу Тисовице у Увац, на падинама Смудинога, не жале се на посету и број гостију, већ на лош макадамски пут низ Дебељу, од Борја до обале језера, од седам - осам километара.
Боја на огледалу и ливадама Босања
Мирис паљевине из оближне Негбине подсећа да су Смудиноге без кружног или противпожарног пута...?! А тамо су велики шумски комплекси између Златарског језера и његовог крака уз Тисовицу.
Катанац на Визиторском центру
-Имали су некад да ископају очи и потегну дебеле везе да на круни бране, где је била забрањена свака градња, подигну Визиторски центар у Кокином Броду?! Не знам што га сад не користе, или бар што не уреде околину, не исправе оне искривљене табле Резервата „Увац“ и риболовног подручја? – питање је које упућује мештанин Вранеша.
Мотел Златарска језера на средокраћи пута за море
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.