Кад вам живот да лимун, ви од њега направите лимунаду – могао би бити животни мото слепе Мирославе Шапоњић са Златара која иако ништа не види, савршено плете џемпере и чарапе и то без иједног прескоченог реда.

„Научила сам да плетем и на мојим радовима правим чак и шаре, знам око 50 различитих врста, плетенице, кругове.. Прво опипам прстима и тако све осетим и онда радим”, каже ова планинка.

Школу за слепе завршила је у Осијеку, а са 15 година научила је да плете и од тада иглу, конац и вуну не испушта из руку. То је, како каже, смирује и чини да се осећа корисном, па тако прелепе џемпере и прслуке плете за себе, али и за друге. Ведар дух и упорност красе Мирославу, па осим плетање врло је вешта и у кућним пословима, па гостима редовно кува добру, домаћу кафу.

Зна 50 различитих врста шара (foto: РИНА)

“Много волим друштво, не волим кад сам сама. Не смета ми ни гужва, бука, ни галама, ма ништа. Сама пешке идем до својих најближих, никог не зовем да ме води, а они кажу да сам им омиљени гост”, прича за РИНУ вредна плетиља.

Мирослава је активан и у кућним пословима (foto: РИНА)

И баш због тога Мирослова се не предаје, слуша звучне књиге, пуно шета и активна је на такмичењима која организује Савез слепих.

“Бори се сама за себе за све што треба. Чак и кад напада велики снег она гура даље, иде на такмичења, дружи се са људима. Заиста смо поносни на њу”, изјавила је Мирославина сестра, Зорка Антонић.

Пешачи и по неколико километара (foto: РИНА)

Икад имате највеће проблеме, морате имати веру у себе, поручује Мирослава, јер живот је леп, а сваки дан на земљи право чудо.

“Ја живим у потпуном мраку, али му се не предајем, већ стварам свој шарени свет”, рекла је слепа плетиља са Златара.

РИНА

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.