У Негбини прикупљају паре за асфалтни пут стазама кириџија и рабаџија Отварају недра планине- – на некадашњим летњим стаништима сточара ничу колибе за одмор.

У Негбини, нововарошком селу на јужним падинама Муртенице, решили су да се, уместо јадиковки и вапаја, молби и петиција – ухвате у коштац  са беспућем. Мештани прикупљају паре као учешће за долазак буџетских средстава  и градњу пута којим би изашли у висове, отворили недра планине и другима показали њене чари.

А планина необичног имена, које је некада служило за подсмех  („Какав си, к'о из Муртенице?“), од вајкада је „тамна гора“ због обиља четинара, висова и беспућа. Истина, у подножју је  опасују путеви: с југа је магистрала за јужни Јадран, од Кокиног Брода преко Јасенова, Беле Реке до Љубиша стари „бански“ друм, а круг затвара  крак до  Водица на Златибору. Муртеницу, међутим,  пресеца само један  и то шумски пут, од Борове Главе до Страже, чији је део трасе у веома лошем стању. Чак петнаестак мањих саобраћајница, асфалтних  и макадамских, што полазе из осам нововарошких и два чајтинска села, нестаје у  врлетима и  на висоравни, на некадашњим кириџијским и рабаџијским стазама.

Заборављени, мештани се не предају судбини

–  На уском путу вода однесе све што се наспе или се због слабе подлоге брзо стварају локве. Настављамо  радове на асфалтирању сеоског пута преко Илића према Забоју, Блатини  и некадашњим колибама на планини, где домаћинстава имају  већину поседа – ливаде, њиве и шуме. Фамилије Илићи, Браловићи и Ђенићи , као и земљаци расути широм Србије,  сакупили су 1.100.000 динара,  као услов  за добијање знатно веће суме општинских пара – наглашава Гвозден Ђенић,  један од чланова Одбора за градњу пута и председник Савета Месне заједнице Негбина. 

Чека се акција, и пут зараста у гору

И док  дреше кесу и чекају ваљак и багере да пређу с једног краја планине на други, у Негбини траже од Шумског газдинства да  пробије деоницу од само 400 метара на Јаворском путу, како би избили у Равни Тор, који је на око два километра. Одатле се, кажу, лако  наставља колима према Љубишу и Боровој Глави. 

Царство тишине на преко 1.350 метара

–  Наша средства су скромна и недовољна за пут. Ред је да и село добије неку мрвицу од хиљаде кубика  грађе и огрева које се деценијама извлаче из Муртенице – кажу Мирослав Браловић (70) и Иван Илић (40). –  Муртеница је остала заборављена између туристичких центара Златибора и Златара, иако  не заостаје по лепоти, а предњачи  шумским благом и водом...

Реткост бор муника, изнад засеока Илић

Уз остатке Јаворског пута,  који је готово један век повезивао села  и карауле дуж границе Кнежевине Србије и Османског царства – никло је девет кровова. Стижу oвамо  они којима је Муртеница не само на личној карти, већ и на срцу, на дедовини подижу колибе. Тако их зову, иако им није некадашња намена да буду летња страништа сточара и купе мрс, већ су за одмор и уживање.

  Старине, преуређен шпорет циганац у колиби поред Јаворског пута  

У селима на падинама планине често кажу, а и запевају: „Муртенице, моја окућнице“...

Предање каже да је неки хајдук, што се тамо скривао, певао: „Муртенице,  моја окућнице“.  Шума нам близу, куће у гору зарастају....

– А докле је окућница?

– Докле се чује секира!

Сунце у сијалици 

На некадашњим колибиштима, далеко од водова струје, уместо фењера и лампе - „електрика“ стиже из соларних плоча. Прва сијалица планина је 2006. године, а  нови уређаји, инвертори,  напон од 12 волти дижу на 220 волти, па се користе и фрижидери, телевизори...

Струја из соларних плоча током целе године

Нова фасада цркве 

У току су радови на умивању цркве посвећене Рођењу светог Јована Крститеља. Храм на заравни, недалеко од магистралног пута, саграђен је  у периоду од 1936-1940. године.Свештеник Драгослав Јараковић и  Горан Илић, председник Црквеног одбора, кажу да, захваљујући дродавцима,  црква добија нову фасаду, а  подигнут је и објекат за паљење свећа.

Нова фасада, умивају цркву уз помоћ дародаваца

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.